Otvorena "Banka hrane"
Velike domaće kompanije, proizvođači hrane i trgovci konačno imaju jedinstvenu priliku da svoju humanost pokažu i na delu i daju doprinos smanjenju siromaštva u Srbiji. Humanitarna organizacija "Banka hrane", osnovana krajem prošle godine, rado će prihvatiti sve isporuke hrane i pića iz njihovih pogona, magacina i sa polica u radnjama, tim pre što prva akcija organizovana pred vaskršnje praznike nije dala očekivane rezultate.
Kako ističe Radmila Ivetić, predsednica Udruženja "Banka hrane", postojala su predviđanja da će ova organizacija uspeti da apeluje na više donatora i prikupi oko 25 tona prehrambenih proizvoda, ali je pristiglo svega oko 10 tona namirnica, uglavnom sokova, vode, marmelade i slatkiša.
– Zadovoljni smo i pored toga, jer je ovo ipak bila prva akcija. Želimo da se našim programima uključimo u borbu protiv gladi i rasipanja hrane, što bi moglo da smanji siromaštvo koje pogađa oko 20 procenata stanovnika Srbije – rekla je Ivetićeva.
Kako je istakla naša sagovornica, u ovoj akciji donatori su bili strana firma "Biomeriuks", kompanije "Si end Si", "Sinalko" i "Soko Štark", kao i Koka-Kola koja će biti strateški donator za sve akcije u 2007. godini. Sakupljeno je oko 10 tona robe, najviše sokova i vode, ali i marmelade, slatkiša i pasulja. Prve donacije dodeljene su Specijalnom zavodu za decu i omladinu "Dr Nikola Šumenković" u Stamnici i Narodnoj kuhinji u Smederevu. Ona je objasnila da donatori mogu biti praktično svi ljudi dobre volje. Fabrike, trgovinski lanci, neprehrambena preduzeća, hoteli, restorani, ketering-firme... Mogu pomoći i ona preduzeća koja imaju svoja skladišta i transport. Dobrodošli su i viškovi u proizvodnji i trgovini, jer proizvođači i prodavci u svetu praktikuju da, recimo, poklanjaju robu kojoj rok trajanja ističe kroz nekoliko meseci i predviđaju da je neće prodati u tom periodu. Obično se prikupljaju instant i konzervirana hrana, osnovne namirnice, suvomesnati proizvodi, sokovi, mleko u prahu, sredstva za higijenu... Isporuke se dostavljaju nekoliko dana pošto se hrana prikupi, i to onim ustanovama kojima je u datom trenutku hrana najpotrebnija.
– U svetu je drugačije, tamo je razvijenija svest ljudi i kompanija, ali je i standard viši. Nadamo se da ćemo konkretizovati saradnju sa firmama, posebno trgovinama koje su u razgovorima pokazale da su zainteresovane da pomognu – izjavila je Ivetićeva.
Prva "Banka hrane" otvorena je u Americi pre 40 godina, dok je evropski projekat sa istom koncepcijom zaživeo u Parizu 1984. godine. Dve godine kasnije, Belgija i Francuska osnovale su Evropsku federaciju "Banaka hrane" koja trenutno okuplja 188 lokalnih organizacija u 17 evropskih zemalja. U 2005. godini one su ukupno podelile više od 200.000 tona hrane u vrednosti od oko 444 miliona evra, a pomoć je primilo oko 3,8 miliona siromašnih. Gotovo polovina namirnica obezbeđena je iz fondova EU, a najviše donacija stiglo je iz industrije (25 procenata), oko 15 odsto hrane poklanjali su supermarketi, bakalnice i velikoprodaje, a 12 odsto robe donirali su humani pojedinci. Interesantno je i to da je u proseku sedam procenata namirnica bilo iz kontingenata hrane koja je povučena iz prodaje po nalogu države. Kako "Politika" saznaje, ovakvi potezi humanosti, međutim, nisu bili praksa u našim državnim službama. Radenko Ćetković, načelnik tržišne inspekcije u Beogradu, ne seća se da je bilo inicijativa da se oduzeta roba poklanja ustanovama ili siromašnim građanima. Osim u određenim slučajevima, kada je zaplenjena hrana, tačnije meso, po preporuci veterinarskih inspektora data Zoološkom vrtu.
– Tako nešto ne praktikujemo. Zaplenjena roba, po završetku postupka prodaje se skladištarima sa kojima imamo ugovore. Ako su namirnice kvarljive prodaju se odmah po cenama koje se utvrđuju po posebnoj proceduri. Kako je to roba kojom se manipuliše, uglavnom je i njena cena niža. Ove firme dalje preprodaju takvu robu – objasnio je Ćetković.