Republikanac koji misli isto kao i Obama

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Previše je mek prema Iranu, nije prijatelj Izraela i voljan je da smanji nuklearni arsenal, pa bi sa tako ekstremnim pogledima ugrozio američku bezbednost.

To je srž zamerki Čaku Hejgelu (66), koga je predsednik Barak Obama još u decembru nominovao za sledećeg sekretara za odbranu, iznetih u gotovo celodnevnom (punih osam sati) preslišavanju u senatskom Komitetu za vojna pitanja, u proceduri potvrđivanja njegovog postavljenja. Paradoks je, ali i indikator dubine političkih podela, što je Čak Hejgel republikanac, jedini koji će, prođe li u Senatu, biti član vlade demokrata. I što je bivši kolega onih koji su na njega osuli baražnu vatru: kao senator iz Nebraske u klupama Kongresa proveo je 12 godina.

Preslišavanje je bilo i ogledalo suštinskog ideološkog spora oko toga kakva američka spoljna politika treba da bude danas, i u skladu s tim, šta su njeni bezbednosni prioriteti u svetu. U tom sporu na jednoj strani su „realisti”, sa predsednikom na čelu, a na drugoj zagovornici „sile bez obzira”, među kojima je najglasnije „neokonzervativno” krilo republikanaca, isti oni jastrebovi koji su zemlju početkom ovog veka uvukli u dva skupa rata – u Iraku i Avganistanu.

Hejgel je u tom kontekstu republikanac koji misli isto kao i Obama. „Moramo da budemo oprezni sa svojom moći”, suština je njegovog stava, što je najverovatnije bio i razlog da bude predložen za šefa Pentagona, kome predstoji smanjivanje budžeta i privođenje kraju avganistanske ekspedicije koja je najduži rat koji je Amerika ikad vodila.

Republikanci nesumnjivo žele da torpeduju njegovo imenovanje, ali pitanje je da li su za to spremni da plate političku cenu. Odnos snaga u stočlanom Senatu (koji treba da glasa o njegovom postavljenju) jeste 55:45 u korist demokrata. Dosad je samo jedan republikanac izjavio da će dati glas partijskom kolegi, a jedini način da se spreči da Hejgel postane sekretar za odbranu jeste da se potegne „filibaster”, tehnika parlamentarne opstrukcije koja može da bude izbegnuta samo sa 60 glasova.

Dosad se nije dogodilo da se neki predsednikov izbor osujeti na taj način. Devetoro nominovanih nije dobilo dovoljno glasova, a 12 ih je odustalo pre glasanja. Opstrukcija bi pogoršala ionako lošu atmosferu u Kongresu i sasvim izvesno dodatno smanjila veoma nizak javni rejting američkih parlamentaraca.

Glasanje se očekuje najranije idućeg četvrtka, a medijski utisak je da kandidat nije briljirao, uprkos tome što bi bio prvi ministar odbrane koji na to mesto dolazi sa neposrednim iskustvom sa fronta: dobrovoljno se prijavio da ode u Vijetnam, gde je dva puta ranjavan i dva puta odlikovan.

Hejgel je bio prinuđen da objašnjava sve svoje izjave date tokom političke karijere, koje su ga sa jedne strane preporučile za nominaciju, dok su mu sa druge hendikep. Najviše ga je napadao njegov nekadašnji prijatelj, senator iz Arizone i bivši predsednički kandidat – Džon Mekejn. Pitao ga je zašto se protivio Bušovoj odluci da u Irak pošalje pojačanje od 30.000 vojnika (nazvao ga je „najvećom greškom od Vijetnama”), što je prema opštem uverenju smirilo tamošnji građanski rat.

„Tu presudu ostavljam istoriji”, odgovorio je Hejgel, na šta mu je Mekejn uzvratio da je „istorija već presudila”.

Na meti je bila i njegova podrška jednoj studiji koja je predložila da SAD i Rusija smanje nuklearne arsenale sa sadašnjih po 5.000 atomskih glava na po 900. Zatim, njegova konstatacija da „nema razloga da Izrael Palestince drži u kavezu”, kao i da su njegovi advokati u Americi „jevrejski lobi”.

„Nijedno moje pojedinačno glasanje, nijedna pojedinačna izjava ne definišu moju ličnost, moja uverenja ili moja postignuća”, rekao je već na samom početku Hejgel, ali nije izbegao da bude politička meta, niti da kao kandidat za ministra odbrane bude u stalnoj defanzivi.