NIS traži svoju imovinu

Ukoliko odobri vlada, Naftna industrija Srbije uputiće zahtev Hrvatskoj za povraćaj svoje imovine zaostale na teritoriji ove eksjugoslovenske republike u skladu sa Sporazumom o sukcesiji potpisanim 29. maja 2001. godine koji je stupio na snagu juna 2004. godine.

Iako u NIS-u u ovom času ne žele da preciziraju kolika je vrednost imovine, kažu da je u Hrvatskoj "zaostao" popriličan broj NIS-ovih hotela, benzinskih pumpi, skladišta, poslovnog prostora...

Posebno pitanje je Jadranski naftovod, od luke Omišlja do granice sa Srbijom kod Sotina u Vojvodini, u čiju je gradnju NIS uložio veći deo sredstava, a koji je posle osnivanja preduzeća za transport nafte Janaf pripao Hrvatskoj. Srazmerno ulaganjima u gradnju naftovoda NIS smatra da i tu ima određena svojinska prava, što će se naknadno utvrditi.

Budući da NIS raspolaže kompletnom dokumentacijom o uknjiženoj imovini u Hrvatskoj, kojom su rukovodile tadašnje dve NIS-ove firme "Naftagas-promet" i "Jugopetrol", tačno se zna koliko i šta bi trebalo da bude vraćeno. U NIS-u objašnjavaju da je u ovom času izlišno govoriti o vrednosti imovine, jer je reč o knjigovodstvenoj vrednosti na dan 31. 12. 1990. godine, što je daleko od sadašnje tržišne vrednosti.

Tek pošto se dobije saglasnost vlade Srbije, nadležni iz NIS-a će izaći na lice mesta i utvrditi u kakvom su stanju objekti u Hrvatskoj i samim tim utvrditi njihovu pravu tržišnu vrednost.

Koliko dugo će ceo proces trajati i da li će NIS uspeti na kraju da vrati svoje, u nacionalnoj naftnoj kompaniji ne mogu da kažu, ali ističu da će učiniti sve da povrate ono što je njihovim novcem građeno. to im, na kraju krajeva, i zakon omogućava.

U NIS-u ističu da potraživanje ove imovine nikako ne znači kvarenje odnosa sa hrvatskom naftnom kompanijom – Inom – koja mahom koristi NIS-ove pumpe, već, naprotiv, samo pokušaj da se razreši šta je čije.

Na pitanje šta su čekali 16 godina da bi tek sada pokrenuli postupak za povraćaj imovine, u NIS-u kažu da je jedini razlog to što su do 1. oktobra 2005. godine bili javno preduzeće. To znači da je država trebalo da bude ta koja će pokrenuti povraćaj imovine. S obzirom na to da do toga nije došlo, a NIS je u međuvremenu postao akcionarsko društvo, sada ima pravnih mogućnosti da sam pokrene ovo pitanje.

Najveći deo ove imovine, saznaje se u NIS-u, i danas se koristi. Neki od objekata su u međuvremenu preknjiženi te se vode kao imovina Hrvatske, dok se deo knjiži na druga pravna i fizička lica. Veći deo benzinskih pumpi je uknjižen na "Osijek-Petrol", ćerku firme Ine, međutim, sva ova imovina je uneta u knjige kao osnivački ulog NIS-a na koji će sutra prava imati i novi strateški partner.

Najvažnije od svega je da je NIS, kako se vidi iz knjiga, legitimni nosilac prava svojine nad nepokretnom imovinom u Hrvatskoj zbog čega i veruju da će kad-tad ponovo postati i faktički vlasnici onoga što su pre više decenija gradili po SFRJ.

Kako stvari sada stoje NIS-ova odmarališta razasuta duž jadranske obale – u Makarskoj, na Hvaru, Braču i Visu – mogla bi da budu prodata, dok bi za pumpe, skladišta i poslovni prostor tek trebalo da se donesu konkretne odluke. Dakle, ili će se otuđiti ili će se ponovo uzeti i njome upravljati.

Upućeni smatraju da bi se ceo problem brže rešio da Hrvatska potražuje imovinu u Srbiji. Međutim, znajući da je cela Inina imovina završila u vlasništvu Beopetrola koji je u međuvremenu kupio ruski Lukoil videće se da li će NIS ipak uspeti da izvuče svoje.

Rešenje ovog problema bi NIS-u dobro došlo i zato što bi mu dodatno povećala vrednost uoči privatizacije.