Poginulog dečaka niko ne traži
Telo nepoznatog dečaka, starog između devet i trinaest godina pronađeno je preksinoć na krovu vagona teretnog voza na ranžirnoj stanici "Makiš" u Beogradu, saopšteno je u MUP-u Srbije. Telo deteta prevezeno je u Institut za sudsku medicinu, a u policiji kažu da niko nije prijavio nestanak dečaka, tako da se ne zna da li je poginuo u Makišu ili je, što je manje verovatno, stradao na drugom mestu, pa je telo na vagonu stiglo u Beograd.
Nesrećni mališan je, prema izveštaju policije, imao opekotine na koži od strujnog udara, a u "Železnicama Srbije" pretpostavljaju da se dečak igrao na krovu vagona, u neposrednoj blizini kontaktne žice, kroz koju prolazi 25.000 volti napona, što ga je koštalo života.
Prema rečima Milana Miloševića, pomoćnika predsednika sindikata za poslove infrastrukture u Železnicama Srbije, u ovakvim nesrećama smrt je često ishod, ili, u boljem slučaju, povređeni zadobija teške telesne povrede.
– Deca su najčešće žrtve zbog neznanja i nepažnje. Igraju se oko železničkih stanica, a neka od njih se penju na vagone i jure po krovu, što je veoma opasno. Dovoljno je da dečak podigne ruku i približi je na dvadesetak centimetara žici. Istog trenutka udara ga struja i stvara se takozvani električni luk. Tom prilikom čuje se strahovit pucanj – objašnjava Milošević.
On kaže da godišnje na taj način strada jedno ili dvoje dece. U dugogodišnjoj karijeri, Milošević se susretao sa ovakvim situacijama.
– Koliko znam, do sada u Makišu nije bilo nesreća ove vrste, ali to je velika ranžirna stanica sa 79 koloseka, nije čudno da neko dete tamo zaluta igrajući se. Poznati su slučajevi od pre nekoliko godina, nešto slično se desilo u Valjevu i na stanici u Zemun Polju. U Valjevu su dva dečaka čekala voz koji je kasnio, i u međuvremenu su se popeli na jedan od vagona koji su stajali u stanici. Jednog od njih je udarila struja i samo je čudom preživeo. Međutim, čak i kada struja od 25.000 volti ne ubije, ona stvara duboke opekotine na koži. Osim toga, stradaju i unutrašnji organi, najviše bubrezi. Posle udara lečenje traje mesecima, a oporavak je težak i bolan – objašnjava Milošević.
Naš sagovornik kaže da i vremenske prilike, kao što je vlažnost vazduha, utiču na to da li neko može da preživi ovu vrstu nesreće. Jedan čovek je preživeo udar pre nekoliko godina na stanici u Surčinu, verovatno zato što je nosio gumene čizme.
– U Srbiji postoji 3.800 kilometara pruge, a 30 odsto je elektrificirano. Vremenom će mreža biti proširivana, što samo može da poveća opasnost. Činjenica je da su na većini vagona napisana upozorenja o opasnosti od visokog napona, ali to izgleda nije dovoljno – kaže Milošević.