Kako je moguće da pobeđujemo Nemce?

Prekjuče su, utakmicu pre kraja kvalifikacija, naši vaterpolisti obezbedili učešće na završnom turniru Svetske lige u Rusiji. Pobedili su u Novom Sadu Nemačku s 13:4 i bezbrižno čekaju meč u Barseloni protiv Španije.

To samo po sebi nije uspeh koji će da se pamti. Svetska liga nije takmičenje poput olimpijskih igara, svetskih ili evropskih prvenstava. Ona služi da bi se reprezentacije pripremale za neko od ta tri najveća nadmetanja.

Međutim, i pored toga ima nešto čime zaista možemo da se dičimo. Naši vaterpolisti su pobedili Nemačku jesenas, bez dana priprema, u vreme previranja oko smene selektora, u Hanoveru s 10:8, a sada, kod nas, baš ubedljivo. I svi to prihvatamo tako nekako prirodno kao zoru posle noći.

Ali, kako je moguće da pobeđujemo Nemce? Nemačka je bogatija od nas, ima više klubova od nas, tradiciju dužu od nas, bila je olimpijski pobednik još pre rata, pre četvrt veka je bila evropski prvak i u konkurenciji reprezentacija i u konkurenciji klubova.

Dobro, mi smo u vaterpolu za njih ono što su oni u fudbalu za nas, ali zašto su to promenjene uloge? S raspadom Jugoslavije, a potom i odvajanjem Crne Gore ostali smo na onome što Srbija raspolaže. A Nemci su za to vreme dobili i resurse Istočne Nemačke, koja je nekada bila vaterpolo sila. Dakle, i kadrovski je još bogatija, a nama se baza sužavala.

To svi znamo, ali to nekako ne uzimamo u obzir i ovakve podvige doživljavamo kao nešto, ne samo očekivano, nego i nešto što je vrlo lako. A nije tako.

Uoči raspada Jugoslavije s pravom smo se hvalili da smo u vaterpolu ono što je Amerika u košarci. Te Jugoslavije odavno nema, a mesto koje je ona imala Srbija drži sama. Istina, i Hrvatska i Crna Gora imaju čime da se pohvale, ali samo naša zemlja redovno osvaja medalje na najvećim takmičenjima.

Po tome je vaterpolo stegonoša našeg sporta u svetu, pa i države. I ako ona prema ikome ima obavezu da pomaže, onda je to ovakav njen predstavnik. Na žalost, uoči ove utakmice s Nemcima predsednik Vaterpolo saveza Srbije Sovrović je, gotovo izvinjavajući se, priznao da pomoći nema niotkud, ali se, eto, uprkos svemu nada da ćemo nekako da nastavimo istim putem.

Ali, dokle? Vaterpolisti osvajaju medalje, a vaterpolu nikako da bude bolje od toga.

Eto, Nemci su zaključili da treba da uče od nas. I za svog selektora su postavili našeg čoveka, Novoselca, koji je i trener njihovog najboljeg kluba Špandau, koji u sredu igra protiv Partizana u Beogradu u Ligi šampiona.

Mi zaista imamo znanje u vaterpolu, ali kao da nemamo želju da to i pratimo. Ili zaboravljamo da i znanju treba materijalna potpora.