Biti hit autor

Poznata škotska književnica Luiz Velš juče je izdvojila nekoliko sati da iz Novog Sada, sa Prvog međunarodnog festivala proze, dođe i u Beograd. U Biblioteci grada Beograda upriličen je razgovor Luiz Velš i naše književnice Mirjane Đurđević koja, takođe, piše intrigantnu prozu sa krimi zapletima, a u razgovoru je učestvovao i Predrag Šaponja, prevodilac romana "Mračna komora" i "Tamerlan mora umreti" Luiz Velš, koji su objavljeni u zrenjaninskoj "Agori" 2005. godine.

Luiz Velš je prošle godine objavila roman "Trik sa metkom", koji je već preveden na sedam jezika i po kojem će uskoro biti snimljen film.

Nije neobično što Luiz Velš privlače tajne i krimi zapleti u istorijskom kontekstu, jer je diplomirala istoriju na Univerzitetu u Glazgovu, a jedno vreme je radila u antikvarnicama i knjižarama. Prema rečima Predraga Šaponje, roman iz elizabetanskog doba "Tamerlan mora umreti" (2004), Luiz Velš je uobličila kao fiktivni dnevnik Kristofera Marloa, dramskog pisca, pesnika i špijuna 16. veka, koji se u tri dana sukobio sa svemoćnim službenicima monarhije, izdajom i osvetom, u potrazi za Tamerlanom, ubicom koji je pobegao sa stranica njegovog najkrvavijeg komada.

– Pišući ovaj roman krenula sam od Marloovog dela koje me je oduvek privlačilo. Marlo je bio pesnik koji je napisao neke od najlepših ljubavnih stihova na engleskom jeziku a, s druge strane, autor je pozorišnih komada sa neobično mnogo nasilja. Taj kontrast za mene je bio prilično intrigantan. U drami o Tamerlanu prikazao je zlikovca koji nije kažnjen za svoja nasilnička dela. Iako je Marloova slika ljudske prirode optimistična, on je bio svestan da zlo u svetu ne biva kažnjeno. I njegov život bio je fascinantan, ali nam je poznato samo nekoliko činjenica. Živeo je u vreme velike represije, ksenofobije i straha od epidemije kuge, ali i u doba kada je umetnost bila u zenitu. Viđao je odsečene ljudske glave, a ipak se odlučno suprotstavljao represiji. Istorija je po mom mišljenju relevantna samo ukoliko ima dodira sa našim vremenom, rekla je Luiz Velš.

O počecima svog proznog stvaralaštva gošća Beograda rekla je:

– Imala sam više sreće sa kratkim formama. U početku sam želela da pišem kao Džejms Keldon, a onda sam shvatila da njemu to bolje ide i pronašla sam svoj glas.

Naše pisce uvek zanima kakva je potpora države književnicima u inostranstvu, i od naše gošće saznali smo da u Škotskoj država podržava pisce, ali da fondovi imaju svoje granice.

– Za svoj prvi roman imala sam materijalnu podršku Škotskog umetničkog saveta, od koje sam mogla da živim godinu dana. Za sada mogu skromno da živim od pisanja, moje knjige prodaju se u tiražima od oko 200 hiljada primeraka, ali sledeće godine svakako ću naći posao. U Škotskoj većina pisaca teško može da živi samo od pisanja, ukoliko ne pripada manjini hit autora – rekla je Luiz Velš koja trenutno boravi kao stipendista u nemačkom gradu Bambergu, piše novi roman savremene tematike i dramu "Prekrivač" za Škotski nacionalni teatar.