Divan u Ašhabadu

I sahrane su prilika za poslovne razgovore. Na dan smrti turkmenskog diktatora Nijazova, njegov turski rođak uz obalu Kaspija, predsednik Azerbejdžana Alijev, iskoristio je priliku da pruži Ašhabadu ruku pomirenja. "Azerbejdžan je spreman da sarađuje s Turkmenijom", rekao je Alijev – sin preminulog Hejdara Alijeva, predsednika koji nije uspevao da sarađuje s Nijazovom.

Zla kob njihovih odnosa bio je Kaspij. Voda i dno najvećeg jezera na svetu, oko čije se podele nisu mogli dogovoriti ni Nijazov i Alijev međusobno, a kamoli njih dvojica s drugima za stolom, Kazahstanom, Iranom i Rusijom. Posedovati dno znači crpsti gas i naftu. Milijarde dolara. Ko da ustupi pedalj tako unosne teritorije!?

Nijazov je bio ljut. Odustao je od predloga da Turkmenija i Azerbejdžan zajednički razvijaju Kapaz (ili Serdar) polje – između mora jedne i mora druge zemlje. Zbog nepoverenja, ideja o gasovodu dnom Kaspija, s protokom od 32 milijarde kubika godišnje, ostala je ukopana u papirima. Bez obzira na to što je transkaspijski "bajpas", od gasnih polja do tržišta na Zapadu, atraktivan geopolitičarima.

Eto, ukratko, motiva da Alijev mlađi, sada kada na sceni nema više ni oca ni Nijazova, poruči novom predsedniku Turkmenistana Berdimuhamedovu da su Azerbejdžan i Turkmenistan "dobri susedi", da susedi "jedan drugome pomažu", i da je to vredno "zajedničkih napora" da države sarađuju.

Emocije, ali smena u Ašhabadu nije ih probudila samo u Bakuu. I Vašington očekuje od Berdimuhamedova, a i Moskva takođe. Kome će novi šef Turkmena prodavati turkmenski gas i kojim putem će ga izvoziti?

U vreme Nijazova, pretežni kupac bila je Rusija – koja zatim preprodaje turkmenski gas Ukrajini, "po cenama u Evropi", dvostrukim na uvozne. Prošle godine, Gasprom je kupio 42 milijarde kubnih metara, i ugovorio je po 50 milijardi kubika godišnjeg uvoza u 2007, 2008. i 2009. godini. Ove godine, Turkmenija će proizvesti 80 milijardi kubnih metara gasa, bezmalo četvrtinu više. A sledećih godina? Izgleda da zaplet počinje upravo time, potencijalom produkcije. U SAD se pretpostavlja da Turkmenistan ima rezerve čija je "konzervativna procena bliže iznosu od deset (triliona kubnih metara) nego (onom) od dva ili tri". Zbog toga SAD moraju "ohrabriti Turkmeniju" da unajmi evropske stručnjake i da ovi procene prave rezerve, rečeno je u Americi.

Osim toga, "potrebno je da Vašington bude odlučan i obezbedi da gasne rezerve Turkmenistana ne ostanu pod skoro potpunom kontrolom ruskog konglomerata za gas, Gasproma", citiran je Dejvid Merkel, koji je u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost bio zadužen za Egej, Kavkaz i centralnu Aziju. Marta, Merkel je bio jedan od glavnih govornika direktivnog savetovanja "Privući postturkmenbašin Turkmenistan", u Institutu za Kavkaz i centralnu Aziju u Vašingtonu. Rečeno je, Vašington treba da ohrabri zbližavanje Azerbejdžana, Kazahstana i Turkmenistana, u korist izgradnje transkaspijskog gasovoda, jer tek gasovod je "krajnji cilj".

U međuvremenu, gas bi trebalo kompresovati i prevoziti preko Kaspijskog mora,  brodovima. Zaobići Rusiju!

Funkcioner američkog Stejt departmenta, bivši ambasador SAD u Turkmeniji Stiven Man, posetio je u isto vreme Ašhabad, i s novim predsednikom Turkmenistana pokrenuo pitanje izgradnje gasovoda. Man je preneo "nadu Sjedinjenih Država da će Turkmenistan razviti svoj energetski potencijal do kraja".

Može li Rusija, a da ne shvati koliko je u slučaju Turkmenije "vreme više nego novac"? Pre nekoliko dana, Berdimuhamedovu na divan požurio je i ministar Lavrov – ne bi li ga odvratio od ideje o gasovodu. U vladi Rusije, bilateralni odnosi s Turkmenistanom dobili su prioritet. Rusija se nada da će "energetska saradnja" dve zemlje dobiti "novi impuls" – drugim rečima, da će Moskva zadržati povlašćeni status.

Gosti na turkmenskom divanu se menjaju, poruke stižu, a Berdimuhamedov ćuti. Uspostavio je novu državnu komisiju za nadzor nad energetskim sektorom, podređenu predsedniku lično. Priteže konce i ključeve i čeka. Vreme će došapnuti na koju će stranu.