Kraj agoniji i rasipanju

Bor – "Odustajanje rumunskog ’Kuproma’ od kupovine Borskog kombinata bakra logičan je ishod svega što se do sada loše događalo sa privatizacijom ove kompanije i, iznad svega, to je srećna okolnost i za Bor, Timočku krajinu i celu Srbiju. Vreme je da što pre dođe kraj agoniji i rasipanju najvažnijeg državnog mineralnog resursa i da država taj resurs stavi pod svoju kontrolu – u opštem interesu, kao što to čine sve države u svetu. I ništa normalnije ne bi bilo nego da budu uvažene sugestije i jednoglasni zaključci odborničkih skupština Bora i Majdanpeka, sredinom prošle godine, kada je zahtevano da se odbaci vladina strategija privatizacije borskog kombinata kao veoma štetna: zbog pogrešnog metoda privatizacije, preuveličavanja dugova i umanjenja vrednosti imovine.

Ovako je za "Politiku", na vest iz Beograda, reagovao gradonačelnik Bora Branislav Rankić. On je upravo bio inicijator izjašnjavanja u odborničkim skupštinama Bora i Majdanpeka kao i inicijator izrade drugačije strategije privatizacije (završena je i predstavljena javnosti) i jedan od inicijatora protestnih okupljanja u Boru i Majdanpeku posle potpisivanja ugovora sa rumunskim "Kupromom". Gradonačelnik Rankić ponavlja da niko u Boru ne potcenjuje niti privileguje bilo koga od potencijalnih kupaca, ali radnici i građani masovno osuđuju lošu strategiju Vlade Srbije za koju Rankić kaže da je "kumovala čitavom haosu".

Vreme je, kaže Rankić, da država ispravi svoju veliku grešku i da borsku kompaniju bolje pripremi za predstojeću privatizaciju, a to znači da država mora odmah da krene sa ulaganjem u rudarsku mehanizaciju i topionička postrojenja kako bi se uvećavala sve rentabilnija proizvodnja. Rankić kaže da su ga poznati borski stručnjaci ubedili da bi bilo pravo blagostanje ukoliko bi ovde uskoro bila dostignuta proizvodnja od 60.000 tona bakra. Taj bakar se sada prodaje po ceni višoj od sedam hiljada dolara za tonu, ili po četiri puta višoj ceni nego što je bila pre pet godina. Država bi za takvu proizvodnju morala da uloži sopstveni novac, ne kredit, pošto je od novembra 2001. godine srpska vlada podržavila borsku kompaniju preuzevši rukovođenje njome.

Gotovo indentično mišljenje o odnosu države prema borskoj kompaniji odavno imaju i mnogi drugi stručnjaci u Boru. Među njima su i prof. dr Milan Janić na ovdašnjem Tehničkom fakultetu, Ivan Kostov, bivši dugogodišnji uspešni ekonomski rukovodilac u borskoj kompaniji, i najstariji među njima Dušan Gligorijević Saša. On je borskim rudnikom bakra rukovodio 1944. i 1945. i 1947. i 1948. godine. Gligorijeviću je neshvatljivo da najmerodavniji u državi Srbiji nisu više učinili da pronađu svetsku kompaniju od ugleda koja bi borskom kombinatu, koji je godinama podizao i Timočku krajinu i Srbiju, bila dostojan partner. Neshvatljivo je, veli, da su tu ulogu mogli da povere nepoznatoj i nejakoj rumunskoj kompaniji.

Dugogodišnji rukovodilac razvoja u Rudniku bakra Majdanpek dr Milorad Grujić, akademik tehničkih nauka i jedan od najboljih poznavalaca rudarske tehnologije u svetu, kaže da je odnos naše države prema našem bakru potpuno nerazumljiv. U svetu, naime, upredo rastu ambicije velikih svetskih kompanija da zaposednu najveće svetske rudnike bakra, ali i otpor država da ta bogatstva ispuste ispod svoje kontrole. Nijedna država se, veli, nije odrekla celokupne imovine neke svoje rudarske kompanije kao što je to učinila naša svojom nerazumnom strategijom privatizacije. I nema nijedne države u svetu koja na razne načine ne pomaže i ne štiti svoje rudarske kompanije.

Naša država, dodaje Grujić, mora da uvažava takva svetska iskustva. Najpre zbog toga što rastu i potrošnja i cena bakra. Prošle godine u svetu je potrošeno 16 miliona tona bakra a trend potrošnje i dalje raste. Realna su očekivanja da će uskoro porasti i do 24 miliona tona. A to upućuje na zaključak da će proizvodnja ovog metala u Boru i Majdanpeku (posedujemo oko dva odsto svetskih rezervi rude bakra) dugoročno biti isplativa i za proizvođače i za državu Srbiju.

-------------------------------------------------------------------------

Državi se isplati

Akademik Milorad Grujić kaže da je proizvodnja bakra u našoj zemlji godinama bila najrentabilnija i da će tako biti još dugo. Naša država učinila bi veliki posao, kaže Grujić, ukoliko bi u naredne dve godine uložila sto miliona dolara u opremu za rudarstvo i 161 milion dolara u metalurgiju. Već za četiri godine bio bi ostvaren čist profit od 550 miliona dolara, što ni u jednoj drugoj grani proizvodnje nije moguće.
Stojan Todorović

-------------------------------------------------------------------------

Lončar: Bez stava o Boru

Na sednici Vlade Srbije juče nije bilo reči o odustajanju rumunske kompanije "Kuprom" od kupovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor, saopštio je odgovarajući na novinarska pitanja Zoran Lončar, ministar za upravu i lokalnu samoupravu na redovnoj konferenciji za novinare posle sednice vlade.

"Kao i u ostalim slučajevima privatizacije Zakon se mora dosledno poštovati", rekao je samo Lončar.
J. R.