Film o prvoj žrtvi Prvog svetskog rata

Boško Savković, koreditelj i scenarista filma „Sedam dana koji su promenili vek”, koji se upravo priprema, spreman je da se kladi da ni jedan poslanik srpske skupštine ne bi danas znao da je Prvi svetski rat počeo u Beogradu.

Zato je pokrenuo filmski poduhvat u kome bi objasnio šta se zapravo desilo posle Sarajevskog atentata u kojem je Gavrilo Princip ubio prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

– Tog dana kada je objavljen rat, 28. jula 1914. po starom kalendaru, krenulo je puškaranje na Beograd. Ljudi često zaborave da su Sava i Dunav bili tada državna granica i da je Beograd bio karaula. Te noći su Austrougari napali Beograd, a naši su oborili stari železnički most, koji se i danas koristi, kako oni ne bi mogli da pređu reku kopnenim putem. I, upravo tu kraj starog mosta, pale su prve žrtve u Prvom svetskom ratu. Sa mađarske strane, to je bio Ištvan Balohi, koji je poginuo na vodi, a sa srpske mladi Dušan Đonović, koji je stradao na kopnu – otkriva za „Politiku” Boško Savković.

Drugi koreditelj je Andreas Mešu iz Austrije, a film se radi u koprodukciji sa austrijskom kućom „Artmedija” iz Graca.

– Želimo da 100 godina nakon početka Prvog svetskog rata, gde su Austrijanci i Srbi pucali jedni na druge, sada zajedno napravimo film o tim danima koji su promenili svetsku istoriju. Postojaće dve verzije filma, jedna za televizijsko prikazivanje u trajanju od oko 50 minuta, kao i duža verzija koju planiramo da pustimo čak i u bioskopsku distribuciju. Film treba da bude dokumentarno-igrani. Koristićemo dokumentarne delove iz Jugoslovenske kinoteke i austrijskih i drugih arhiva. Postojaće i igrani delovi, gde hoćemo da pokažemo sudbine prve dve žrtve u ovom ratu – kaže naš sagovornik.

Savković kaže da je apsolutna glupost i neistina da je rat počeo u Sarajevu, jer se to desilo mesec dana nakon atentata. Posle austrougarskog ultimatuma 23. jula, telegram o objavi rata stigao je redovnom poštom, što je bilo krajnje neobično, putujući od Beča, preko Pešte i Zemuna, do Beograda. A odatle i u Kragujevac, gde je tada bila smeštena vojska.

– Na Novom groblju u Beogradu postoji spomen-ploča Ištvanu Balohiju, gde stoji da je on bio pešadinac i da je poginuo kod Savskog mosta. Ploča je podignuta 1915, odmah pošto su Austrougari okupirali Beograd. Međutim, godinama se nije pričalo o tome ko je bio prva žrtva sa naše strane, niti ćete ime Dušana Đonovića pronaći bilo gde u arhivama ili na internetu. I ja sam do tog podatka došao slučajno, u razgovoru sa zamenikom predsednika Skupštine Beograda Zoranom Alimpićem, koji je to doznao od mađarskog ambasadora. Počeo sam da kopam po arhivama. Otkrio sam stranicu lista „Politika” iz tog vremena i tamo pronašao podatke i o srpskom vojniku, 16-godišnjem Dušanu Đonoviću, učeniku Kraljevske trgovačke akademije, koji je kao dobrovoljac poginuo te noći. Austrougari su krenuli brodom da prelaze reku, naši su ih dočekali kod starog železničkog mosta i u tom puškaranju su obojica poginuli – objašnjava reditelj.

Ideja filma je da se kroz dve sudbine, Balohija i Đonovića, koji su poginuli te noći, prikaže početak rata u kome je poginulo 20 miliona ljudi.

– Razmišljali smo o tome da, ako Srbi rade film o Prvom svetskom ratu, on će biti ocenjen kao propaganda, a ako se uključe i Austrijanci, onda ima šanse da bude prihvaćeno kao istina. Pošto moja producentska kuća „Alternativa” dosta sarađuje sa Austrijancima, nije mi mnogo trebalo da se dogovorimo. Film bi trebalo da se snima tokom ovog leta, sada smo u fazi pretprodukcije, završava se scenario. Austrijska „Filmkomisija” treba takođe da izdvoji neka sredstva za film, jer on može da košta između 400.000 i dva miliona evra. Mislim da je interes Srbije da pokažemo istinu svetu. Mi smo i dalje optuženi i osuđeni da smo napravili taj rat, mada svi podaci ukazuju da Ferdinand nije bio omiljen u svetu i da su mnogi želeli da mu vide leđa. Zato se treba zapitati da li su njega neki crni krugovi žrtvovali da bi se napravio povod za Prvi svetski rat – navodi Savković.

Njegova ideja je da 28. juna 2014, kada se bude obeležavalo 100 godina od početka Prvog svetskog rata, upravo u Beogradu, gde je taj rat i počeo i gde su pale prve žrtve, treba da se organizuje centralna komemoracija, na koju bi bili pozvani svi svetski lideri.

– Mislim da bismo bili naivni kao narod kada bismo dozvolili drugim državama i narodima da tu centralnu komemoraciju održe na nekom drugom mestu u svetu, umesto kod nas. Jer, rat nije počeo ni u Engleskoj, ni u Francuskoj ili negde drugde, već u Beogradu – poručuje reditelj Boško Savković.