Doktorova šifra: Toma Mladenovac

Prošlog utorka pođoh da razrešim jednu dilemu: otkud da se među ovogodišnjim dobitnicima nagrade "Zlatni beočug", najvišeg godišnjeg priznanja za doprinos kulturi grada, nađe i ime primarijusa dr Tomislava Tome Mališića. U toj žurbi me zaustavi prijatelj na Terazijama i kad mu objasnih kuda žurim, on reče: "Aaa, Toma Mladenovac". Iskrsnu nova dilema – otkud sad i to da ime čoveka, lekara, poistovećuju sa imenom jednog grada.

Kad u klinici "Endotop", u kojoj je dr Mališić angažovan otkako je 2001. godine otišao u penziju, hrupih sa tim pitanjima, usred reči me zaustavi njegova uzdignuta ruka.

– Čekaj, prijatelju, daj da ovom našem razgovoru damo glavu i rep, tako ćemo sve potanko razjasniti – sačeka me doktor.

Hajde onda, doktore, da vidimo gde je glava ovog našeg razgovora.

– E, ona je kod đeda Milića, perjanika kralja Nikole, pametnog, pismenog i obrazovanog čoveka koji je pravio meleme od trave i od koga su svi tražili pomoć za svoju bolest...

– A čika Jovan Šaljić?

– Pa, on je učio od moga đeda kako se spravljaju melemi. Kad sam video kako i koliko moj đed pomaže ljudima, nije bilo druge nego da upišem medicinu, što se i desilo, pa sam već 1963. godine stekao i diplomu. Specijalizovao sam medicinu rada, a posle na poslediplomskim studijama rehabilitaciju. Zaposlio sam se u Ibarskim rudnicima i tamo sam, izuzimajući teoriju, praktično naučio ponovo sve o medicini – kazuje svoj život dr Toma Mališić.

Već 1970. godine obreo se u Mladenovcu. Zatekao je  zapušteno izvorište sa vrlo malo lekovite vode i jednu zarđalu česmu. Krenuo je u avanturu. Od ondašnjeg Republičkog zavoda za socijalno osiguranje imao je podršku u svakom smislu.

Uslovi za čudo

Otišao je u Nemačku, gde je našao 90 odsto literature o lekovitosti mladenovačke vode. Tamo je pronašao i keramičku čuturu u kojoj se čuvala voda koja je, istinski, život značila. Jer, sve biohemijske analize su dokazale da "selters" voda sadrži sastojke koji se nalaze u svakom živom biću i poseduje sve komponente potrebne za stvaranje ćelije.

– Kud ćeš veći podstrek od toga. Dobro sam proučio podneblje Mladenovca i samom sebi rekao: Tomo, ovde ćeš napraviti čudo. Postoje idealni uslovi da se otvori veliko banjsko-klimatsko lečilište koje nikad ne može propasti. Svi darovi prirode su tu skupljeni, na jednom mestu. I geografski položaj Mladenovca je idealan, jer se nalazi na istoj udaljenosti od svih većih gradova u Srbiji. Na početku sam bio direktor devetorici zdravstvenih radnika. Činili smo odeljenje medicine rada – seća se Mališić kako je sve počelo.

Ali, trebalo je više vode za lečenje. "Naftagas" je angažovao Ruse da dođu i počnu da buše zemlju, gde se pretpostavljalo da je žila. Na dubini od sto metara naišli su na granitnu stenu i polomili bušilicu. Istraživanje je ipak nastavljeno i trajalo oko šest meseci. Došlo se do dubine od 800 metara, ali vode nije bilo, a ni para. Svi su osiromašili i digli ruke od ovog posla.

– Počeo sam da zapomažem: ljudi, kopajte bar još 50 metara, voda je tu. Ne i ne, nema para, govorili su mi. Imao sam "sitroen", vredeo je oko 15 miliona dinara, a i plac nije bio jevtiniji. Moj pomoćnik Ljuba Vujić imao je kuću koja je procenjena na 25 miliona dinara. Evo, ljudi, rekli smo, potpisaćemo ugovor i sve prodajte ako ne naiđemo na vodu na dubini od 850 metara. Papiri su potpisani sa "Naftagasom" i istraživanje je nastavljeno. Voda je šiknula na 806. metru dubine, čim su probili drugi granit. Počelo je da teče 13 litara vode u sekundi sa temperaturom od 50 stepeni – dok ovo priča dr Mališiću se ozari lice.

Tako je od nekadašnjih 36, banjsko-klimatsko lečilište za nepunih 15 godina dobilo još 564 ležaja i postalo moderni rehabilitacioni centar, koji je 1989. godine pripojen zavodima "Vrmac" u Prčanju i onom na Topčiderskom brdu, u Sokobanjskoj ulici. "Selters" je potom postao i nastavna baza studentima Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Ličnosti iz celog sveta

E, kad se "Selters" pročuo po svetu, trebalo je okrenuti se i kulturi. Organizovana je slikarska kolonija "Selters" koja je trajala punih 20 godina, ali i prodajne izložbe sa najmanje 50 slika. Održavani su koncerti za bolesnike, gostovali glumci.

U Mladenovcu nisu bili lenji, pa su utvrdili da od celokupne filmske proizvodnje u svetu, oko 80 odsto filmova je svojom temom na neki način bilo povezano sa medicinom. Tako je 1988. godine u Mladenovcu organizovan "Me-fest", manifestacija posvećena filmovima o medicini. Onda je u svetu bila moderna rasprava o psihijatriji i antipsihijatriji, pa je prikazan film "Let iznad kukavičjeg gnezda". To je bio povod da jedan od najpoznatijih američkih psihijatara, poreklom naš čovek koga u Beogradu svi odmila zovu Ludi Vesko i koji je lečio od psihotrauma pilote koji su bacili atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, održi nezaboravno predavanje o totalitarizmu.

– Među pacijentima smo imali i slavne ličnosti iz celog sveta, zatim mnogo bogatih Arapa. Bio je tu i profesor Julašev koji je prvi počeo da radi na premošćavanju kičmenog stuba. U "Seltersu" se lečio sinovac Enrika Berlinguera, iz bogate porodice sa juga Italije. Kod nas je vraćena među žive i teško povređena glumica Merima Isaković koja je u Rusiji pogrešno lečena. Zamalo su je tamo ubili. Posle je rodila i dete. Bata Živojinović je  na snimanju filma "Sok od šljiva" povredio kičmu, napravio sebi rusvaj. I on je izlečen. Dolazili su i Petar Stambolić, Mihailo Lalić, Dragoslav Draža Marković, Dobrica Ćosić, Vuk Drašković... – ne može dr Toma da se seti svih imena poznatih ljudi koji su u "Seltersu" našli lek za svoju boljku.

Ipak, radoznao sam i dalje, među hiljadama pacijenata je neko ostavio najveći utisak. Molim doktora Mališića da izdvoji nekoga...

– To je špijun Josip Kopinič. On je najzanimljivija ličnost koju sam u životu upoznao. To je bio izuzetno vaspitan čovek, gospodin u punom smislu te reči, inteligentan, lep. Što je još zanimljivije, u svemu tome, u stopu ga je pratila supruga Stela. Jednoga dana je bio raspoložen, pa nam je pričao svoje doživljaje. Živorad Šilja Mihajlović je kasnije iz tog razgovora sačinio dve knjige – kaže dr Toma Mališić.

U obrazloženju za dodelu "Zlatnog beočuga" napisano je da mu se ovo priznanje dodeljuje "zbog izuzetnog doprinosa kulturi, zdravstvu i turizmu". Posle Oktobarske nagrade i "Majskog cveta", ovo je treće priznanje dr Tomislavu Mališiću od glavnog grada. Tu je i "rep" našeg razgovora.