Patriotski blok (ne)moguća misija

Uporno insistiranje pokreta „Dveri” na formiranju patriotskog bloka koji bi na eventualnim vanrednim izborima nastupio i kao predizborna koalicija, ako je suditi po prvim reakcijama iz partija slične provenijencije, ostaće samo ideja. Iako otvoreno ne odbijaju saradnju, u Demokratskoj stranci Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci, koje su najprozvanije, nisu previše ni zainteresovani za ovakav vid organizovanja.

Objašnjavajući motive za ovaj vid udruživanja, Boško Obradović, član Starešinstva srpskog pokreta „Dveri”, kaže da je cilj zaustavljanje ozbiljnog procesa koji se zahuktao, a koji će za ishod imati priznanje nezavisnosti Kosova.

„Čak i Tadićeva vlast, koju smo ocenjivali kao kapitulantsku, nije otišla toliko daleko da razgovore podigne na rang dva premijera i dva predsednika, da ide na postavljanje granica, uvođenje carina. Nova Vlada Srbije je jedinstvena u kosovskoj politici i po svim pokazateljima rešena da ide do kraja, a to znači do i bukvalnog priznanja nezavisnosti Kosova i davanja saglasnosti na njegovo članstvo u UN. To je jedna epohalna, ogromna novost na političkoj sceni Srbije”, kategoričan je Obradović.

Zato je, kako kaže, neophodno frontalno suprotstavljanje tome jer niko pojedinačno ne uspeva da zaustavi taj proces, „ni DSS kao parlamentarna stranka niti ’Dveri’ i radikali kao dve najveće vanparlamentarne stranke”, a ni bilo koja druga patriotska udruženja.

Osim sličnog razmišljanja kada je reč o KiM, Obradović ističe i da su njihovi pogledi na Evropsku uniju, NATO, Haški tribunal, GMO, vrlo bliski. Za sada „Dveri”, kako objašnjava, insistiraju na akcionom jedinstvu dok bi se u drugom krugu išlo i na predizborno udruživanje.

„Ključno je da se spreči rasipanje patriotskih glasova na potencijalnim vanrednim izborima kako bi se u Skupštini Srbije broj patriotskih poslanika povećao i samim tim bio brana i menjanju Ustava”, ističe Obradović i dodaje da u ovom trenutku sve političke organizacije čekaju odluku o vanrednim izbora kako bi se definitivno odlučile po pitanju stvaranja ovog bloka.

Čini se, međutim, da se DSS i SRS i ne premišljaju previše. Kako kaže Petar Petković, portparol DSS-a, ova partija se, pre svega, oslanja na svoj program.

„Mi smo jedina stranka koja se u Srbiji zalaže za proglašavanje političke neutralnosti. Veliki broj intelektualaca je podržao tu ideju i to je od ogromne važnosti. Naš politički program će nam biti osnov za nove izbore”, objašnjava Petković, i dodaje da će njegova stranka sarađivati sa svima kojima je Srbija na prvom mestu, ali kada je reč o izborima „tu je za DSS naš program jedino oslonac za izlazak na izbore”.

Na pitanje da li bi pristupili patriotskom bloku u kome bi bili DSS i „Dveri”, Zoran Krasić, potpredsednik SRS-a, kaže da je to medijska floskula.

„Neko bi morao da dokaže da je na toj poziciji, jer je neko 17 Srba isporučio Hagu da bi se Srbija približila EU”, pojašnjava Krasić stav svoje partije, a na pitanje da li konkretno misli na DSS, on kaže: „Tumačite kako hoćete. Tragovi pokazuju, ne reči. Nama je drago kada je na našim političkim pozicijama veći broj stranaka i nevladinih organizacija. Ali je velika razlika u tome što mi zastupamo te ideje od početka i istrajni smo borci u tome”.

Uz opasku da još niko kod njih nije došao s idejom zajedničkog nastupa na izborima, Krasić podseća i da su oni stranka koja je na izbore uvek izlazila samostalno. Na pitanje da li to znači da sebe ne mogu da zamisle u toj koaliciji, Krasić odgovara da oni pozivaju građane koji imaju stav da Srbija ne treba da ide prema EU da im se priključe.

Istoričar Dragomir Anđelković kaže da bi, pre svega, trebalo definisati patriotizam.

„To je takav pojam da svako za sebe tvrdi da je patriota, retki su oni u Srbiji koji tvrde suprotno. Za nekoga je patriotizam pristupiti racionalno kosovskom problemu tako da se Srbija dalje ne opterećuje time jer je to trošenje resursa. Za druge je patriotizam nikako ne ići na neki kompromis oko Kosova”, objašnjava Anđelković.

To što stranke snažnije nacionalne orijentacije ne mogu da se dogovore o zajedničkom nastupu, on tumači sebičnošću koja leži u osnovi politike.

„Svi koji se bave politkom bave se zbog ideja, ali i zbog sebe, svog ega i niko nije spreman da deli prostor s drugima. Mnoge nove stranke su nastale, iako možda i nisu trebale, s idejom da baš oni budu pozicionirani na patriotskoj sceni. Oni koji su već pozicionirani neće u taj prostor da puštaju nove, odnosno da im pomažu da tu uđu”, ocenjuje Anđelković.

On je ubeđen da je u Srbiji potpuno nemoguće formirati patriotski blok.

„Kod tako velikog bloka kao što je bio DOS neko dođe sa strane i insistira da se prihvati neki privremeni kompromis. Kod patriotskih snaga nema nekoga ko bi došao sa strane i nametnuo to kao neki imperativ, a bez stranog faktora koji bi obuzdao preterane egoizme, umišljenosti formiranje saveza je potpuno isključeno”, mišljenja je Anđelković.