Da li EP traži nove ustupke

U rezoluciji o Kosovu, koju je u četvrtak usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta, pored već pominjanih tačaka koje se pozivaju na sprovođenje Ahtisarijevog plana, traži se i ukidanje „paralelnih struktura” na severu Kosova, povlačenje službi bezbednosti i pravosudnih tela i odbacivanje podele Kosova, a ponovo se „ohrabruje” pet članica unije koje nisu priznale Kosovo da to učine.

Zahtevi EP nisu nikakva novina, jer se sa sličnim rezolucijama Beograd suočava od 2008, ali se postavlja pitanje koliko važnosti treba pridavati ovim zahtevima i kako vlast u Srbiji „čita” ove poruke, posle svih „zadataka” diplomata zapadnih zemalja koji su isporučeni Beogradu poslednjih meseci.

U predlogu rezolucije, čiji će konačan tekst biti sačinjen na temelju svih prihvaćenih dopuna, kaže se i da EP „prima na znanje okončanje nadzirane nezavisnosti Kosova” na temelju stava međunarodne upravljačke grupe da je „rešenje za status Kosova suštinski sprovedeno”.

U predloženom tekstu, usvojenom uz većinu prihvaćenih amandmana, navodi se da se EP protivi podeli Kosova, „osim ako ne dođe do drugačijeg rešenja obostranom saglasnošću”. Na ovu formulaciju jedan poslanik stavio je verbalnu primedbu, tražeći da ostane samo stav da se EP protivi podeli Kosova.

Iako rezolucije EP nisu obavezujuće, ipak, imaju izvesnu političku težinu i pokazatelj su opšteg raspoloženja, samim tim što se uvek usvajaju velikom većinom glasova i odražavaju glavni tok briselske politike.

Na pitanje da li postoji neka razlika u „ohrabrivanju” pet članica koje nisu priznale Kosovo da to sada učine, profesor FPN Predrag Simić kaže za „Politiku” da je verovatno da se ovi susreti predsednika i premijera u jednom delu EP tumače kao korak u pravcu koji odavno priželjkuju i da odatle i potiče poziv preostalim zemljama da to učine.

„Ne bi me iznenadilo da se pojave i novi zahtevi Srbiji, utoliko pre što su izgledi za dobijanje datuma za pregovore, o čemu se govori u toj rezoluciji, dosta mali zbog predstojećih izbora u Nemačkoj, tako da se u tom prostoru svašta još može pojaviti”, najavljuje Simić.

On ocenjuje da je rezolucija glas onih koji žele ustupke i vide priliku da se stvari reše do kraja. Otud i najava nemačkog ambasadora u Beogradu Hajnca Vilhelma da Srbija treba da otvori mesto Kosovu u UN i svim drugim međunarodnim organizacijama. Simić podseća da još od prošle godine znamo da, naročito u Nemačkoj, ima dosta ljudi koji smatraju da bi za to članstvo Srbija morala i formalno da prizna Kosovo”.

Analitičar Dušan Janjić smatra da EP govori o nečemu što je u toku, a to je moguća promena mišljenja u nekoliko od pet država koje nisu priznale nezavisnost Kosova, i to u ime zajedničke evropske politike.Janjić kaže da oni to svakako neće uraditi pre završetka razgovora o normalizaciji, ali ga ne bi iznenadilo da sporazum o normalizaciji protumače kao signal da je Srbija prihvatila tu normalizaciju i da onda tih pet članica nema više tako tvrdu obavezu u istrajavanju nepriznavanja Kosova.

Upitan za komentar da li misli da vlast ozbiljno „čita” te rezolucije, Janjić kaže za „Politiku” da bi vlada na osnovu ove rezolucije trebalo da gradi zajedničku poziciju na osnovu onoga što njoj odgovara u toj rezoluciji.

„A njoj odgovara zahtev da se odredi datum za pregovore i u suštini pozitivna ocena dosadašnjeg ponašanja vlasti Srbije u pregovorima”, kaže Janjić i naglašava da sve ono što ne odgovara: kao što je poziv da zemlje koje nisu priznale Kosovo to učine – ne treba da nas iznenadi.

„Moramo da shvatimo da je to unutrašnja stvar EU i tih zemalja. Neke od tih zemalja odavno su u trgovini da priznaju Prištinu, kao na primer Grčka. Ova rezolucija je podsticaj da se ta trgovina oko imena sa Makedonijom i priznanja Kosova završi”, kazao je Janjić i podsetio da EU ima mehanizme da nekoga natera na zajedničku politiku.

On navodi primer Kipra, koji se našao u samoizolaciji, jer je u odbranu severa svoje teritorije blokirao mnoge odluke.

„Uopšte ne treba da se iznenadimo ni kada je u pitanju Španija, jer je ona, kao i Rumunija, rekla da neće priznati Kosovo, ali da neće dozvoliti da one budu poslednje članice EU koje ga ne priznaju”, zaključio je Janjić.

Za Rumuniju, kao što se već vidi, Kosovo će biti sasvim fini štap u pregovorima oko vlaškog pitanja i položaja rumunske pravoslavne crkve.