Smanjuju li operateri ponudu

Da li operateri smanjuju ponudu telefona za dinar, odnosno onih koje korisnici kupuju uz pakete? Globalna težnja jeste osiromašenje ovih ponuda jer je to postalo veliko opterećenje za telekomunikacione kompanije i proizvođače, pa se postavlja pitanje da li će se isto desiti i kod nas.

Čitaoci koji su se javljali našoj redakciji kažu da je ponuda donekle smanjena, kao i da je sve manje uređaja koje mogu besplatno da dobiju uz jeftinije pakete u poređenju sa periodom od pre godinu dana. U „Telekomu”, „Telenoru” i VIP-u kažu da nisu menjali broj aparata koje nude korisnicima, ali nezvanično, oči su uprte u konkurenciju i da li će se u narednom periodu ograničiti ili ukinuti količina takozvanih telefona za dinar koje nude klijentima, zavisi i od poteza koje budu vukle konkurentske firme.

Osim toga, akcije operatera u kojima nude 50 odsto nižu cenu pretplate onima koji ne uzmu telefon za dinar, ide u prilog tome da žele da smanje broj korisnika koji se opredeljuje za ove uređaje. Da smanjenje ponude uređaja koji se dobijaju uz pakete jeste svetska težnja, potvrđuju i ovdašnji operateri.

– Globalna težnja jeste smanjivanje broja različitih uređaja u ponudi što pre svega dolazi od potrošača, ali to prate i proizvođači. Kupci se sve više okreću manjem broju uređaja. Na primer, sve je veća potražnja korisnika za nekoliko pametnih uređaja – navode u „Telenoru”, ali dodaju da njihova ponuda nije smanjena.

– Ne znamo zašto čitaoci imaju utisak da je ponuda telefona smanjena jer zapravo nikada nismo imali veću ponudu nego sada. Trenutno imamo 35 telefona u ponudi, a prošle godine u ovo vreme imali smo tri modela telefona manje – objasnili su u „Telenoru”, dok u konkurentskom „Telekomu” kažu da se ponuda telefona kod njih menja u skladu sa ponudom proizvođača.

– Broj telefona u ponudi varira, a nekad u ponudi MTS-a ima i do 50 različitih modela. U MTS-u su, takoreći, svi telefoni u ponudi za jedan dinar uz odgovarajuće pakete, tako da se trend telefona za dinar i dalje održava. Osim toga, mi nismo povećavali cene uređaja koji se uzimaju uz pakete – rekli su u „Telekomu”.

Iz VIP-a poručuju da u ponudi imaju isti broj telefona kao i prošle godine, odnosno oko 50 modela.

– U toku prošle i prvih meseci ove godine nivo subvencija za mobilne uređaje u našem portfoliju nije se bitnije promenio. Prvi smo na na tržištu Srbije ponudili telefone za jedan dinar i ovaj trend zadržavamo – navode u VIP-u.

Što se tiče evropske prakse, dva najveća mobilna operatera u Evropi, „Vodafon” i „Telefonika”, prošle godine su odlučili da iskoriste Španiju za testiranje planova za velike promene modela poslovanja. „Telefonika” je u martu objavila da u Španiji neće nuditi dotirane telefone za nove korisnike. Umesto toga ponudila je korisnicima plan otplate ukoliko budu hteli da kupe telefon. Takođe, sredinom prošle godine, agencije su prenele da zahvaljujući niskim troškovima francuski mobilni igrač „Iliad” stiče nove klijente iako im ne nudi dotacije za uređaje.

Prema agenciji „Bernštajn risrč”, 2011. su se izdaci telekomunikacionih kompanija u Evropi za mobilne telefone popeli na čak 13 milijardi evra. To znači da su firme potrošile više za telefone nego za modernizaciju mreža mobilne telefonije, navodi se u analizi agencije.

------------------------------------------------------------------------------------

Reklamacija u radnji, ne u servisu

Svaki korisnik koji se odluči za telefon uz paket, u slučaju kvara, reklamaciju podnosi svom mobilnom operateru, odnosno tamo gde je uređaj i kupio, a ne serviseru. Naime, prema odredbama Zakona o zaštiti potrošača,kupac više nema ništa sa servisom i dok god je uređaj u garantnom roku, on reklamaciju podnosi trgovcu, odnosno upravo na onom mestu gde je aparat i pazario.

Osim toga, garancija za svaki novi mobilni telefon, takođe prema Zakonu o zaštiti potrošača, mora da iznosi najmanje dve godine.

 --------------------------------------------------------------------------------------

Većina korisnika, ipak, u pripejdu

Većina korisnika usluga mobilnih operatera u Srbiji su i dalje pripejd korisnici (uplaćuju dopunu na kiosku), dok je manje onih koji su u postpejdu (imaju potpisan ugovor sa operaterom i račun im stiže na kućnu adresu). To znači da većina građana od operatera i ne kupuje telefone uz pakete.

Prema poslednjim podacima Ratela koji su bili dostupni javnosti (za 2011. godinu) 36 odsto korisnika je u postpejdu, a 64 procenata u pripejdu. Slična situacija je i sada, pa tako od 5,5 miliona korisnika „Mobilne telefonije Srbije” („Telekom”) 4,05 miliona ih je u pripejdu, a 1,45 miliona u postpejdu.