Nove stranke sa „starim" političarima

Na srpskoj političkoj sceni već dugo nema novih stranaka sa novim ljudima. Da li su zamrle ideje ili nema novca i energije ili jednostavno nema mesta na političkoj mapi Srbije za nove partije? Pojavljuju se nove stranke sa već poznatim političarima, najavljuju se nove slične, ali novih ljudi i ideja nema. O tome zašto je tako govore trojica naših sagovornika.

Vladimir Goati, direktor organizacije Transparentnost Srbija, ocenjujući političku situaciju, kaže da je u parlamentu očita promena.

„Nestale su stranke koje su zagovarale predoktobarsku politiku. Radikali su dobili samo 3,6 odsto a naprednjaci su, odvajajući se od njih, doživeli preobraženje i pobedili.” Goati objašnjava da je kod nas izrazita okoštalost rukovodstava političkih stranaka „od SPO-a, gde je brod potonuo a kapetan se brčka, do DSS-a, koji stabilno propada i sledeći put može ići ispod cenzusa. Aleksandra Jerkov je sa rukovodećeg mesta iz LSV-a prešla u DS, što je nezamislivo u svetu.”

Ipak, u Crnoj Gori se pojavila nova stranka „Pozitivna Crna Gora”, na čelu sa Darkom Pajovićem (osvojili su sedam mandata od 81) i nova koalicija „Demokratski front – Miodrag Lekić”. Ali i tamo postoje partije koje ne silaze sa scene.

„Crnogorski DPS ’drma’ od prvih višestranačkih izbora, krajem devedesetih je rascepljen, ali je preskočio promenu režima i sve krize. SNP, koji se odvojio od DPS-a, prošao je loše, sa devet osvojenih mandata.”

Goati kaže da je kod nas broj izašlih na izbore pokazao razočaranje u politiku, a naročito broj nevažećih listića od skoro četiri odsto (uobičajeno je dva odsto) pokazuje koliko ljudi preziru politiku.

„Pozitivni apstinenti smatraju da im partijski meni ne odgovara i zato ostaju kod kuće. Nema novih partija, ali ni novih ljudi. Čedomir Jovanović je, kada je prvi put startovao, probio zvučnu barijeru od pet odsto. To nije lako, jer je sa jednom izbornom jedinicom potrebno 200.000 glasova za cenzus, što je mnogo za novu stranku. Za registraciju nove stranke potrebno je 10.000 potpisa, pa je zato od devedesetak partija (nekada ih je bilo šest stotina) polovina manjinskih, jer imaju beneficije. Da je Srbija podeljena na 10 izbornih jedinica, bilo bi lakše. Ali, da bi se krenulo s novom strankom potrebno je od dva do tri miliona evra i organizaciona struktura.”

Branko Radun, politički analitičar, smatra da u čitavoj Evropi vlada zamor od politike.

„Ljudi misle da glasanjem mogu malo da promene. Politika je postala unosan i skup posao, potrebni su milioni, a ko će vam ih dati? Ako vam neko i da novac, to je uplitanje u nečije interese. Novac obesmišljava demokratiju. Sada neko ko ima samo ideju nema nikakvu šansu. Postojeća politička scena je zatvorena. Čim dođe neko novi, stari sprečavaju pojavu konkurencije. Postojeći su se pozicionirali i nema tu nečega što može izazvati entuzijazam.”

„Nezadovoljstva postojećim bilo je i na ovim izborima, a stav ’da ne budu ovi’ pokazuje da nema nove ponude i zdrave ideje. One su otišle u istoriju. Mnogi ljudi neće da uđu u političku kaljugu, a neki hoće da se ubace u političke strukture da bi opstali. Izgubili smo najbolje ljude jer nisu pristali na političku instrumentalizaciju. Imamo unutrašnju emigraciju koja je tu, ali je na margini, nisu podržani. I zato Srbija ne može da ide napred. Ona treba da iskoristi te ljude, njihovo znanje i iskustvo”, kaže Radun.

Domaći establišment ne trpi konkurenciju, objašnjava Radun, i kaže da mu se iz dijaspore više ljudi žalilo da ne mogu da održe ni besplatno predavanje jer „konkurenti” to shvataju kao pretnju:

„Zato, i ako se unutar stranaka pojave novi ljudi, to su poslušnici ili mladi, a sama mladost po sebi nije kvalitet. Sistem negativne selekcije blokirao je one koji bi nešto mogli da urade, on sprečava pojavu novih stranaka i kadrova u postojećim partijama. Ako dođe neko ko ima doktorat, gledaju kako da ga se otresu.”

I Radun kaže da je za osnivanje stranke potrebno nekoliko miliona evra, medijski prostor i logistika.

„Ima ljudi koji su u strankama zbog interesa, ima mnogo slučajnih partnera, a stranke su kao kompanije. To je stvorilo političku klasu koja drži sve pozicije i ne trpi konkurenciju.”

Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da bi se, kada bi samo ideja bila važna, pojavilo mnogo novih stranaka.

„Potrebna su sredstva, a grupe koje imaju novac zadovoljne su postojećim stanjem.”

Vuletić smatra da postoji prazan prostor i zato što je DS suzio svoje biračko telo kojem se obraća.

„Tadić se obraćao širem sloju, a ovo sada treba da pomogne homogenosti stranke. U tom spektru mogle bi da se pojave nove stranke. Ali, potrebno je mnogo rada i sredstava. Bilo je nekoliko novih stranaka sa starim ljudima i ništa nisu uradili. Nije nemoguće da će se pojaviti nove stranke, ali za to je potrebna određena situacija. SPO i DS nastali su na talasu opozicije, SPS je nastao od komunističke partije, G17 kao grupa stručnjaka za ekonomiju. Sada tih određenih situacija nema. Moglo bi se desiti da se, ako neka stranka ne obavlja ono što se od nje očekuje, pojavi nova. Međutim, oni paze da im se to ne dogodi.”