Politika prema Srbima nema časti

Umesto da, kao do sada, Srbi budu svetski šampioni bratske nesloge, od presudnog značaja je da u njima najzad probudi politička svest: o savremenoj političkoj situaciji, a zatim o sudbini koja ih sutra očekuje. Posle toga na red dolazi politički program i zajednički otadžbinsko-emigrantski plan.
Ovu jednostavnu i celovitu poruku već decenijama daleko od svoje otadžbine i naroda ispisuje teolog, doktor političkih nauka, istoričar i književni kritičar Marko S. Marković iz Orleana kraj Pariza, 83-godišnji srpski intelektualac, jedan od najcenjenijih u emigraciji, koji je, posle pola veka izopštenosti iz otadžbine i završenih najviših škola na Zapadu, ostavio iza sebe ogromno intelektualno nasleđe.
Porodica Marković ima doktore nauke u četiri generacije na jednom od najprestižnijih svetskih univerziteta – pariskoj Sorboni. On, njegov deda po majci dr Đorđe Jovanović, njegov otac dr Srboljub i njegov sin, koji je dobio ime po svom dedi, doktori su političkih nauka, medicine, prava i ponovo medicine.
Pre nekoliko dana dobio je nagradu "Dragiša Kašiković" Matice iseljenika Srbije, a 2000. godine nagradu "Rastko Petrović" UKS i Matice iseljenika, čime je Srbija makar delimično pokušala da ublaži nepravdu koja mu je naneta.

• Svojim ocenama rušite gotovo božanski odnos prema zapadnim vrednostima – kao što je demokratija ili sloboda štampe, koje su u Srbiji u delu javnosti nekritički prihvaćene.

– Imao sam i ja iluzije o zapadnim vrednostima, koje su bile velike, a koje je Zapad sam napustio. Kod Solovjeva je bilo mišljenje da svaki narod treba da ima svoju čast kao običan čovek. Međutim, to u politici ne postoji. Bez obzira na to, verovalo se pobožno u ideale demokratije ili ne, danas ona ne znači ništa. Za nekoliko sekundi, zahvaljujući televiziji, možete da promenite mišljenje naroda i da povedete milionske mase na stranputicu. Za vreme rata u Bosni sinovi nekih mojih francuskih prijatelja pitali su me na kojoj strani može da se pređe granica da bi išli da se bore protiv Srba. Nisu imali pojma ni o svojoj, ni o srpskoj istoriji, i najednom su bili spremni da stanu na stranu protiv Srba i u Bosni i na Kosovu. Šta je onda ostalo od demokratije?

• Na srpskom primeru svedoci smo, kako Vi kažete, "moralnog raspada demokratije".

– Nikada u istoriji nijedan narod nije bio gore oklevetan, ponižen i obeščašćen od Srba. Ako se zadržimo na Francuskoj, recimo, na osnovu takvih medijskih priprema masa, Širak je bio najpopularniji među svojim narodom kada je ratovao protiv Srba. A njemu je to politički bilo korisno iz više razloga. Zapadni mediji su pisali protiv Srba, uspeli su da mobilišu sve političare, da ne govorimo o glumcima, pevačima, javnim ličnostima, svi su bili mobilisani protiv Srba, s izuzetkom socijaliste Ševenmana, koji se tome nije pridružio, i Lepena.

• Ne podseća li Vas ovakvo Vaše tumačenje na tzv. teoriju zavere. Zašto baš nama svet to radi?

– Nemam nikakvu teoriju zavere, samo konstatujem činjenice i smatram da je svako imao svoje interese da razbije Srbe. Na jednoj strani Vatikan, pa je papa išao kod Klintona da ga moli da ubrza taj proces, ili opat Pjer, koji je najpopularniji u Francuskoj izjavio je da "treba bombardovati Srbe, čak i ako ima civilnih žrtava". Katolici, muslimani, Jevreji, svakome je bilo u interesu da razbije Jugoslaviju, da ne govorimo o američkim strateškim interesima. Od Atlantika do Crnog mora Amerikanci imaju strateški put koji ranije uopšte nije postojao. Jedini koji su nas mogli podupreti bili su Rusi, međutim, nikada nismo čuli rusko "njet".

• U Srbiji se, uprkos tome, insistira da što pre i disciplinovanije ispunimo sve uslove koje Zapad propisuje kako bismo živeli "kao sav normalan svet".

– Nikakvu iskrenu i trajnu pomoć od Zapada ne možemo očekivati. Mene niko ne može da optuži da sam protivnik Amerike ili Evrope, jer sam čitavog života njih proslavljao. U meni živi ljubav prema evropskoj kulturi. Svi smo bili obožavaoci Zapada, a posebno Francuske. Ali, oni su napustili svoje istinske, posebno duhovne vrednosti.

• Šta onda možemo da očekujemo?

– Mogli smo sve da očekujemo da Evropa nije pala pod američku dominaciju. Jedan francuski strateg predlaže savez Evrope, Amerike i Rusije, kao blok protiv islamizma. Ali to je neostvarljivo, jer SAD ne želi mir, hoće da vlada svetom, da oslabi Rusiju i čak da oslabi Evropu najezdom muslimanske emigracije, tako da uvek može da drži Evropu podeljenu i u šaci. Nije reč o tome da mi nećemo Evropu, nego Evropa neće nas. Srbi su raspeti između bratske ljubavi prema Evropi i mržnje kojom su im ovi odgovorili. I Dostojevski je još govorio da "imamo dve otadžbine – Evropu i Rusiju", samo što Evropa nije nikad htela Rusiju. Danas biti za Evropu znači biti obavezno protiv Rusa.

• Šta je za Vas patriotizam i kako ćemo ga usaditi našim potomcima na način kakav je bio u našim precima?

– Kao poručnik francuske vojske moj najmlađi sin mi je, očekujući da možda bude mobilisan za intervenciju na prostorima bivše Jugoslavije, rekao: "Pre ću u tamnicu nego u rat protiv Srba!". Na osnovu svega što sam proživeo moj cilj je bio da svojim napisima i knjigama ostvarim temelj za vaspitanje našim budućim generacijama. Jedan od glavnih uslova patriotskog vaspitanja je obnova naše prosvete. Ali to zavisi od skorašnjeg raspleta. Ili će nas Rusi podržati da nam ne otmu Kosovo, ili ćemo se definitivno predati, ali ni time nećemo sve dobiti. Kod nas nije ni ona jednostavna trgovina "dam da daš". I kad se prodamo oni će nastaviti da nas "tepaju".

• Izgleda kao da nema izlaza. Ipak, on je, po Vama, u Savezu pravoslavnih naroda. Šta to znači i koliko je takav savez danas realan?

– U političkom smislu to je nemoguće i kasno. Ali u duhovnom to je svetlo na kraju tunela. To će morati da se ostvari. Za nas, na duži rok, nema drugog izlaza. Ta mogućnost nije možda tako daleko, baš zato što zapadne države i narodi vode samoubilačku politiku. Svake godine dolaze milioni izbeglica iz Azije i Afrike, Francuska ima 2.000 milijardi duga, i samo kroz nekoliko decenija biće u situaciji kao Srbi na Kosovu. Kroz 20 godina kod njih će biti revolucija i evo nam dokaza da možemo imati novi početak i to ne kroz nekoliko vekova nego uskoro, u ovom veku.

• Govorite da je instaliranje panislamizma u Evropi pokušaj da je Amerika destabilizuje. Brana tome mogao bi da bude ekumenizam hrišćanskih crkava?

– Kako govoriti o ekumenizmu kada znamo da nijedna nepravoslavna crkva nije zvanično i javno ustala u odbranu mučeničkog srpskog naroda uprkos dokumentovanom svedočanstvu SPC o našim stradanjima. To je lažni ekumenizam. Za mene je ekumenizam bratstvo hrišćanskih crkava, a ne neko dogmatsko mešanje crkava. Da bi se do toga došlo, trebalo bi prečistiti prošlost, okrenuti novu stranicu priznavanjem ustaškog genocida.

• Kako vidite "slučaj Srebrenica" u kontekstu novog svetskog poretka i balkanskih dešavanja?

– Kad pomislite koliko je ljudi pobio Naser Orić, za šta mu je dodeljeno tri godine kazne, a da smo mi osuđeni za genocid, to znači da smo mi narod koji manje vredi od ostalih naroda. Turke navodno neće da prime u Evropu zbog nepriznavanja genocida nad Jermenima, a Hrvatska je ozbiljan kandidat za Evropu, a ne mora da prizna genocid nad Srbima i Jevrejima.

• I danas kada govorite posle poluvekovnog izgnanstva iz Srbije, kod Vas nema jeda i zle volje?

– Kada se moj pokojni otac sastajao u "Skadarliji" sa svojim drugovima, masonima, desničarima, ili komunistima, uvek je bilo veliko prijateljstvo i jedinstvo koje je teško objasniti. Time sam bio zaražen, to je u meni ostalo. Moje rodoljublje je sveobuhvatno, smatram da jedni drugima treba da praštamo i da se ujedinimo. Pored ovog rodoljublja, čak sam i kao istoričar došao do zaključka da je svaka strana imala svoju lestvicu vrednosti. Budući istoričari će reći koja je od tih politika bila najcelishodnija za narod.

• Često među krivcima za ono što nam se događa prozivate srpsku emigraciju...?

– Srpska emigracija je promašila svoju političku ulogu, jer nigde nije uspela da stvori uticajni politički lobi. To je posledica nedostatka shvatanja globalne politike i shvatanja šta ona znači za Srbe. Da je to postojalo među sobom bismo se mnogo brže ujedinili. Bitka se vodila u Americi, a mi tu nismo bili dovoljno zastupljeni.

Ako nam zapreti kao državi i narodu da nestanemo, dijaspora postaje kamen temeljac srpske budućnosti i duhovnog opstanka. Naši umni ljudi u rasejanju mogu da nastave srpsku politiku. Ali ako do sada dijaspora nije uspela da se ujedini, nije došla do te globalne svesti koliko će vredeti u političkom pogledu? Da li bi ona mogla da donese spas. Kakva je danas to ne bi bila u stanju.

-----------------------------------------------------------

Srpska krivica - izmišljena

• U Srbiji je rašireno tumačenje da je sve što nam se događalo rezultat naše pogrešne politike.

- Čuvajmo se kompleksa krivice, samoosuđivanja i raspeća. Najveći uspeh totalitarnih režima sastojao se u tome da građanima ulije osećanje sopstvene krivice. Srpska krivica izmišljena je upornom i agresivnom zapadnom propagandom. Kada sam stigao u Beograd i seo u taksi, čovek koji me vozio izrazio je mišljenje makar polovine srpskog naroda ističući da smo "ludi što se njima odupiremo, da smo odmah poslušali ništa nam se od toga ne bi dogodilo". Zaboravljamo da je Zapadu upravo to bilo potrebno da se dogodi da bi nas raskomadali iz već poznatih različitih interesa.

-----------------------------------------------------------

Široko obrazovanje

Neverovatna širina obrazovanja Marka S. Markovića, koju ilustruju specijalizacije iz bogoslovlja, orijentalnih jezika, političkih nauka, istorije i prava, i razuđena tematska interesovanja - od filozofije, istorije i književne kritike, do geopolitike, upotpunjuju biografiju ne tako čestu čak ni među uglednim starim srpskim građanskim porodicama u Beogradu.
Napuštajući zemlju kao pripadnik Versko-ideološkog odseka Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini đenerala Draže Mihailovića, posvetio se obrazovanju, nauci i izbegavanju unutarsrpskog sukobljavanja, ostavljajući iza sebe gomilu tekstova u emigrantskim listovima, ali i značajna dela među kojima su "Filosofija nejednakosti i političke ideje Nikolaja Berđajeva"′ na francuskom, "Tajna Kosova", "Naličje jedne utopije", "Pravoslavlje i novi svetski poredak", "Srpska apologija Rusije", "Marksizam u teoriji i praksi po Nikolaju Berđajevu" i mnoge druge.