Francuska danas bira predsednika

Francuzi danas biraju novog predsednika republike koji će ući u Jelisejsku palatu posle 12 godina vladavine Žaka Širaka. Glasačka mesta biće otvorena od osam sati ujutru do 20 časova, posle čega se očekuje objavljivanje prvih nezvaničnih rezultata. Na francuskim prekomorskim teritorijama (u Gvadalupeu, Gijani, francuskoj Polineziji i na Martiniku), glasanje je pomereno dan ranije.

Uz svu neizvesnost koju nose ovi izbori, troje kandidata su u prvom planu – desničar Nikola Sarkozi, levičarka Segolen Roajal i centrista Fransoa Bajru, a niko ne isključuje ni mogućnost da ekstremni desničar Žan-Mari le Pen, koji je po procentu glasova u svim istraživanjima četvrti, ponovo napravi iznenađenje kao 2002. godine. Dok je Roajalovoj i Sarkoziju ovo prvo učešće na predsedničkim izborima, Bajru je bio kandidat i 2002, a najstarijem od njih, Le Penu, ovo je četvrti predsednički okršaj.

Ovih četvoro kandidata oprostili su se od birača u petak, pre izborne tišine koja je počela tog dana u ponoć. Segolen Roajal učinila je to u Poatjeu (u regiji Poatu-Šarant, gde je predsednica vlade od 2004), Žan-Mari le Pen u Nici, Sarkozi u oblasti Kamarg gde je jahao divljeg konja (da bi parirao Fransoa Bajruu koji ima ergelu sa 26 rasnih trkačkih konja), a Fransoa Bajru u Ruanu gde je poručio biračima da je on jedini koji u drugom krugu može da pobedi kandidata vladajuće partije UMP (bez pominjanja Sarkozijevog imena iako je on taj kandidat).

U ovim predsedničkim izborima učestvuje 12 kandidata, ali izuzimajući prvih četvoro, ostali imaju male šanse, sudeći bar prema dosadašnjim istraživanjima. Ne treba, međutim, zanemariti upozorenje da ankete ne odražavaju u potpunosti izborno raspoloženje građana.

Ukoliko nijedan kandidat na današnjem glasanju ne dobije više od 50 odsto glasova, dva najbolje plasirana ići će u drugi krug 6. maja. Zbog velikog broja neodlučnih glasača, kao i zbog specifične situacije ovih izbora, u kojima su se stekli velika kriza u zemlji (ekonomija koja kaska za globalnim kretanjima, pad kupovne moći, glomazna administracija, preopterećen sistem zdravstvene zaštite) i odlazak predsednika koji je bio na čelu države 12 godina, dakle neminovan dolazak novog čoveka – očekuje se da će prvi krug najzad pokazati u kom pravcu idu želje Francuza kad je reč o šefu države.