Više muzike nego para

Iako smo godinama priželjkivali da Srbija konačno bude uvršćena na svetsku koncertnu mapu i da muzičke zvezde, umesto na televiziji, možemo da vidimo i čujemo i uživo, to nam se ovih dana "obija o glavu". Uprkos tome što su karte za koncert "Red hot čili pepersa" u Inđiji odavno rasprodate, a jagma je i za ulaznicama za gostovanje "Rolingstonsa", nastup veoma popularnog američkog repera Baste Rajmsa pretvorio se u pravi fijasko. Koncertu čuvenog hiphopera prisustvovalo je samo 2.000 ljudi, što je deset puta manje od kapaciteta Beogradske arene u kojoj je Rajms nastupio. Ako znamo da nas u narednim mesecima očekuju gostovanja "Kajzer čifsa", "Kemikal bradersa", "Bisti bojsa" INXS-a, Džoa Kokera i mnogih drugih postavlja se pitanje da li će postojati interesovanje publike za te događaje ili su ovdašnji ljubitelji muzike prezasićeni gotovo svakodnevnim koncertima raznoraznih stranih izvođača.

Đorđe Milutinović, direktor Beogradske arene, kaže da je razlog za slabu posećenost koncerta Baste Rajmsa to što je američki reper u našem gradu "očigledno izašao iz mode".

– Izgleda da samo 50 Cent ili Eminem ovde mogu da privuku široku populaciju. A i uvek kada dođe proleće, kada se spoje praznici, opadne interesovanje za programe u zatvorenom prostoru.

Najbolji dokaz da na ovdašnjim prostorima pravila ne postoje jeste nedavno gostovanje grupe "Ajron mejden", koja odavno nije na vrhuncu slave, a nastupila je na krcatom Sajmu, dok aktuelne zvezde poput Rajmsa ne mogu da privuku ni nekoliko hiljada posetilaca.

– Naša publika je neuhvatljiva. Kada smo pre nekoliko godina dovodili Cukera prodali smo svega 800 karata. Ne možete da procenite za koga vlada najveće interesovanje. Basta Rajms je jedan od najvećih umetnika u hiphopu i normalno je bilo dovesti ga. Ne smatram neuspehom što je došlo tako malo ljudi. Niske cene ulaznica vas onemogućavaju da dovedete neke ozbiljne bendove, jer oni koštaju mnogo. Evo, honorar za nastupe grupe "Polis" je milion dolara. Za ostale treba izdvojiti minimum 300.000 evra. Treba imati hrabrosti za tako nešto. Basta možda jeste bio gubitak, ali ja se nadam da ćemo sledećim programima ostvariti dobit.

Milutinović smatra da publici treba pružiti širok dijapazon događaja da bi se ispitalo tržište i da bi promotori znali šta prolazi, a šta ne. Otuda će Arena narednih meseci ugostiti umetnike, počev od "Zi zi topa", preko "Kajzer čifsa", do "Skorpionsa", "Džipsi kingsa", Džoa Kokera… Direktor Arene ističe da je potrebno imati sponzore koji bi pokrili eventualne gubitke jer je, kako kaže, nemoguće da bilo koji promotor organizuje dvadesetak koncerata i na svima ostvari prihod. Osim Madone i još nekoliko imena, dovesti bilo koga drugog je rizik.

– Hrvatsko tržište je uništeno hiperprodukcijom koncerata, a nama neka je Bog u pomoći. Prosečna srpska porodica za kulturu izdvaja svega hiljadu dinara mesečno a ako znamo koliko će biti koncerata u maju i junu, jasno je da ne mogu sve da isprate. Mi smo još uvek nejako tržište koje pažljivo treba graditi – priča Milutinović.

Vuk Žugić, pomoćnik direktora za kulturne delatnosti "Sava centra", smatra da je ponuda koncerata veća nego ranije, ali da je tome doprinela i zainteresovanost menadžera stranih izvođača da se pojave na srpskom tržištu.

– Dobra posećenost koncerata koji su se održavali u prethodnom periodu dovela je do toga da su mnogi izvođači zainteresovani da sviraju ovde. Sada je ponuda velika i bilo bi dobro kada bi naši organizatori koncerata mogli da se dogovore oko toga da jedni drugima ne ulaze u termine. "Sava centar" pažljivo planira organizaciju ovakvih događaja – kaže Žugić i dodaje da je dobro organizovan i posećen koncert najbolja reklama za svaki sledeći nastup nekog poznatog umetnika u Beogradu.

Srđan Stojanović, direktor kuće "Multimedija koncerts", smatra da Srbija još uvek nije tržište koje može da podnese veliki broj koncerata svetskih muzičkih zvezda u kratkom vremenskom periodu.

– Prosečan posetilac u Srbiji plaća mnogo veću cenu karte za jedan koncert nego što je to slučaj na zapadu, ako uzmemo u obzir našu platežnu moć. Ako imamo u vidu da je kod nas prosečna plata oko 250 evra, a da karta za jedan vrhunski koncert košta više od 2.000 dinara, jasno je da to može imati uticaja na posetu. Sve bi to trebalo da reguliše tržište i zato bi time ovde trebalo da se bave privatne firme koje mogu da procene da li će se koncert isplatiti ili ne. Uključivanje u promotorski posao kuća koje su na budžetu grada ili države kao i javnih preduzeća kao sponzora događaja veoma je loše, jer se time pravi lažna slika o tržištu, a eventualni gubici idu na teret poreskih obveznika.