Oštar napad na kinematografiju

Suština susreta sa ministrom kulture jeste u našem predlogu da se, po najhitnijem postupku, već na sledećoj sednici vlade, pokrene pitanje izuzimanja „Avala filma” iz likvidacionog postupka koji je sada na snazi – rekao je juče za „Politiku” Darko Bajić, predsednik u UO Filmskog centra Srbije (FCS), objašnjavajući na čemu se temelji strategija FCS za spasavanje „Avala filma”.

Bajić smatra da je najbitnije da se razreši situacija oko, skoro 30 godina starog problema, „Avala filma” kao kuće koja je proizvodila veliki broj filmova u Srbiji, i stvorila značajan deo kulturne baštine naše zemlje

Osnovni razlozi za to su, kako dodaje, dva zaključka koje je Vlada Srbije donela, prvi 29. decembra 1999, i drugi, 14. februara 2003, kojima se precizno navodi da država postaje većinski vlasnik „Avala filma”. Likvidacija se ne može sprovoditi nad društvenom imovinom – kaže Darko Bajić.

Kako je pisao naš list, ovih dana obelodanjeno je da stečajni upravnik „Avala filma” pokreće prodaju preko 250 srpskih filmova, što naš sagovornik ocenjuje kao oštar napad na kinematografiju.

– Sve ovo je posledica toga što je srpski film u jednom trenutku postao nebitan deo naše kulture. Zbog nepostojanja sistema, film je ostao na ulici, na dnu provalije. U razgovorima sa ministrom kulture nailazili smo na razumevanje, ali i nerazumevanje. Ovo je pravi trenutak da se sedne za sto i obezbedi pravo na rad filmskih radnika Srbije, jer „Avala film” mora biti izuzet od likvidacije, kao i svi filmovi koji su stvoreni u njemu – smatra Bajić.

Učestalim napadima na film, smatra naš sagovornik, najviše će stradati ljudi koji svoju egzistenciju zasnivaju na snimanju filmova u Srbiji. Ukoliko se, pak, izgradi sistem funkcionisanja kinematografije, Bajić ističe da bismo mogli da budemo jedan od lidera na Balkanu i u Evropi, budući da mladi postižu značajne rezultate, a naši filmovi dobijaju nagrade u inostranstvu.

Govoreći o prodaji filmova, Bajić napominje da našim Zakonom o autorskim pravima ovaj problem nije dovoljno pokriven.

– Zakon o autorskim pravima donesen je bez konsultacije sa filmskom scenom Srbije. Moglo bi da se pokrene i pitanje restitucije filmova „Avala filma”, jer autori i njihove porodice imaju pravo na te filmove koji su rađeni u uslovima socijalističkog sistema...

Pominjući i neveselu sudbinu „Dunav filma”, koji je završio u rukama uvoznika pelena i čokolade, kao i sve što se dešavalo poslednjih dvadesetak godina sa bioskopskom scenom Srbije, Darko Bajić naglašava da su svi ti događaji doveli do ishitrenih izjava iz Ministarstva kulture, koje je srpskoj kinematografiji dalo nulu iz vladanja.

– Kinematografija je bila sporadično sufinansirana godinama. U FCS-u nastojimo da stvorimo sistem koji će omogućiti da filmska scena može da planira svoju proizvodnju. Možda najalarmantniji podatak je da je, zbog nepostojanja dobrih tehničkih uslova, preko 40 miliona evra otišlo iz Srbije na postprodukciju u zemlje okruženja. Kroz svoje socijalističke filmske kuće, te zemlje su uspele da stvore tehnički bazu da se postprodukcija tona i slike radi sa njihovim domaćim resursima. Sredstva se tako ne odlivaju, ostaju u kinematografiji te zemlje i omogućavaju da ona prati sve tehničke inovacije koja inače mora da prati – ističe Bajić.

Omogućavanjem povratka 20 odsto sredstava stranim koproducentima koji ulažu u srpski film ili snimaju u Srbiji, naš sagovornik smatra da bi Srbija privukla veći broj koproducenata.

– Time bi filmska industrija stala na noge i kao posebna grana u narednih pet-šest godina donosila bi dovoljno para za funkcionisanje bioskopskih mreža i predstavljanje Srbije na filmskim festivalima u svetu. Poštujući Zakon o kulturi i Zakon o kinematografiji, FCS izabrao je umetnički i stručni savet, raspisao konkurs za sufinansiranje novih filmova u Srbiji, kao i javni konkurs za direktora FCS-a, ali strategija spasavanja „Avala filma” ostaje kao jedan od najvažnijih zadataka našeg stručnog saveta – kaže Darko Bajić.