Crnogorski ustav (ne)sporazuma

Podgorica – Tekst novog Nacrta ustava Crne Gore, sa dvadesetak alternativnih rešenja koje je predložila opozicija, posle obimne parlamentarne rasprave i usvajanja, našao se na javnoj raspravi pred građanima i institucijama od kojih se očekuje da će na ponuđeni dokument dostaviti svoje primedbe.

Tokom skupštinske rasprave najžešća sporenja su vođena oko jezika, crkve i uređenja države. Vlast najavljuje da će novi ustav biti u crnogorskom parlamentu usvojen 21. maja ove godine, odnosno na prvu godišnjicu nezavisnosti, dok opozicija ne isključuje mogućnost da se o novom najvišem pravnom aktu odluči na referendumu, pošto, prema njihovom mišljenju, ne postoji dvotrećinska većina koja bi digla ruku za ovakav dokument. Oni najskeptičniji smatraju da bi Pokret za promene Nebojše Medojevića možda mogao biti tas na vagi, koji bi omogućio da ustav prođe i u Skupštini. Oni su, naime, javno poručili da će u parlamentu podržati novi ustav ukoliko se vlast obaveže da odmah posle toga raspiše izbore, odnosno da se raspusti Ustavotvorna skupština.

Crnogorski predsednik Filip Vujanović se "nada da će novi ustav Crne Gore biti usvojen podrškom u parlamentu, koja će biti iznad dvotrećinske".

"Sporna pitanja se mogu usaglasiti uz dobru demokratsku kondiciju i očekujem konstruktivnu javnu raspravu", rekao je Vujanović.

Njegov koalicioni partner, predsednik Socijaldemokratske partije i crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić, međutim, ne isključuje mogućnost raspisivanja referenduma o ustavu.

On je kazao da je od velike važnosti da se o Ustavu postigne što veća saglasnost političkih partija, kako bi najviši pravni akt predstavljao dobru osnovu daljem razvoju Crne Gore, ali da se ne isključuje ni mogućnost referenduma.

Ni opozicija nema jedinstveno stav o mnogim rešenjima u ovom dokumentu, pa čak ni oko koncepta države, odnosno crkve. Dok jedni smatraju da Crna Gora treba da bude definisana kao građanska država, na čemu insistiraju Narodna stranka i Socijalistička narodna partija, drugi – Srpska lista, ocenjuje da Crna Gora treba da bude definisana kao država Srba i Crnogoraca, da umesto odrednice "verske zajednice" treba imenovati kanonske crkve, odnosno – pravoslavnu, katoličku i islamsku versku zajednicu. To podrazumeva da kanonski nepriznate crkve, registrovane kao nevladine organizacije, novim ustavom ne mogu biti promovisane u kanonske.

 Predsednik SNS-a Andrija Mandić kazao je da bi nepominjanje srpskog naroda u ustavu Crne Gore moglo voditi u dugotrajnu nestabilnost.

"Ukoliko se desi da srpski narod ostane izvan ustavnog okvira to će biti znak da Crna Gora uopšte nije zrela za državnost koju je stekla", rekao je Mandić. SNS se inače zalaže za referendum o najvišem pravnom aktu.

U okviru Srpske liste, koju sačinjavaju SNS, Demokratska stranka jedinstva, Narodna socijalistička stranka, Stranka srpskih radikala, Akademska alternativa i Srpsko narodno vijeće, takođe ima sporenja.

"Novi ustav nudi Srbima da prihvate ustavni genocid i tako sebi potpišu smrtnu kaznu", rekao nam je poslanik Srpske liste i predsednik SNV-a dr Momčilo Vuksanović.

"Veće neće prihvatiti nijedno rešenje koje Srbe u Crnoj Gori ne priznaje kao konstitutivan narod, srpski jezik kao službeni i Srpsku pravoslavnu crkvu kao jedinu pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Za nas je jedino prihvatljiva kulturna autonomija i ravnopravna zastupljenost u organima izvršne i zakonodavne vlasti, srazmerno našoj snazi, a nas Srba prema zadnjem popisu stanovništva ima 33 odsto", ističe Vuksanović.

Demokratska partija socijalista poručila je da treba dozvoliti da kroz javnu raspravu najšira crnogorska javnost saopšti svoje mišljenje prema predloženom nacrtu, posle čega će se dogovarati konačna rešenja.

"Verujemo da najveći deo crnogorskih parlamentarnih partija i javnosti ima slične ili iste stavove sa DPS-om po pitanju građanskog koncepta novog ustava, poštovanja ljudskih prava i sloboda, vladavine prava, podele vlasti i evropskih vrednosti", kazao je portparol ove stranke Rajko Kovačević.

Po oceni predsednika SNP-a Srđana Milića, novi ustav je prilika je da se "eliminišu sve dosadašnje podele, koje su namerno stvarane. SNP se zalaže za materijalizaciju nesporne činjenice da srpski jezik govori 63,3 odsto građana Crne Gore, ali da je i o tome potreban dijalog".

Lider DSS-a Ranko Kadić nezadovoljan je načinom organizovanja javne rasprave o Nacrtu novog ustava, ocenjujući da će se moguće promene pojedinih članova dogovoriti u međusobnoj trgovini određenih političkih struktura.

Liberalna partija Miodraga Živkovića poručuju da će podržati samo onaj ustav u kojem bi službeni jezik bio crnogorski, a Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi obezbeđena prava kao i ostalim verskim zajednicama u Crnoj Gori.

Predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević rekao je da bi posle usvajanja ustava bilo dobro za Crnu Goru da dođe do smene vlasti i da je to moguće jedino na novim parlamentarnim izborima.

"Ukoliko vladajuća koalicija ne bude spremna da ispoštuje zahteve opozicije i bude insistirala na svojim rešenjima, PZP neće dati dvotrećinsku podršku ustavu u parlamentu, pa će podršku građana morati da potraži na referendumu".

Manjinske partije, poput Demokratskog saveza Albanaca Mehmeta Bardhija i Bošnjačke stranke insistiraju na imenovanju svih naroda i manjina koji žive u Crnoj Gori, jezika kojima se govori, ozvaničenju kulturnih autonomija i unošenje u ustav pozitivne diskriminacije prilikom izbora na svim nivoima.

Ministar za zaštitu manjinskih i ljudskih prava Fuad Nimani kaže da novi ustav treba da konstatuje stečena manjinska prava, pre svega, "ustavnost neposredne reprezentacije manjina u Skupštini Crne Gore i lokalnim parlamentima, odnosno ustavnost onih članova Zakona o manjinskim pravima i slobodama koji su, odlukom Ustavnog suda, proglašeni neustavnim".

 "Sa aspekta manjina, bitno je da i manjinski jezici budu u službenoj upotrebi u sredinama gde je određena manjina u većini ili predstavlja značajan deo stanovništva", stav je Nimanija.