Ima li pripadnika MUP-a na severu Kosmeta

Odličan sticaj okolnosti jeste što je premijer Ivica Dačić, koji vodi razgovore sa premijerom privremenih institucija Prištine Hašimom Tačijem, i ministar unutrašnjih poslova Srbije, i to u dva mandata, jer je najkompetentnija osoba koja, u Briselu, može da odgovori na pitanje da li na severu Kosova i Metohije postoje bezbednosne strukture Republike Srbije.

„Politika” juče u MUP-u Srbije nije mogla da dobije odgovor na ovo pitanje, a premijer je davao kontradiktorne informacije.

Trilateralni sastanci u Briselu održavaju se iza zatvorenih vrata, ali je dopisnik Bete, pozivajući se na izvore iz Evropske komisije, javio da je u okviru glavne teme – severa Kosova, najvažnije „uspostavljanje novih srpskih institucija, uz povlačenje neposrednog prisustva MUP-a Srbije i pravosuđa”, što je po oceni čelnika EU ovu rundu dijaloga kvalifikovalo kao ključnu za put Srbije, kao i Kosova, ka evropskim integracijama.

Prištinska štampa juče je u komentarima na susret izvestila o „relaksiranoj atmosferi”, kao i da se razgovaralo o paralelnim strukturama bezbednosti. Prištinski dnevni list „Tribuna” preneo je reči zapadnog diplomate bliskog razgovorima da „najveći problem ostaje sudbina pripadnika MUP-a Srbije i sudija koji su položili zakletvu shodno zakonskim rešenjima Srbije”.

Premijer Dačić je u januaru u intervjuu za „Politiku” pojasnio da „kada u Prištini govore o demontaži institucija oni misle kako da rešimo pitanje suda u Mitrovici i pitanje policije, jer misle da mi imamo hiljade ljudi koji u okviru policije borave na Kosovu. To nije tačno. Srbija nema svoj bezbednosni sistem na Kosovu”, rekao je tada Dačić.

Ipak, pre samo nekoliko dana u jednom neformalnom razgovoru sa građanima, koji su zabeležile kamere, Dačić je samog sebe demantovao izjavom da su „sami Srbi sa severa dostavili podatke o prisustvu MUP-a Prištini”. „Ja treba da ih ubeđujem da mi nemamo policiju, a sami im Srbi dali registarske tablice i podatke. Pa o čemu mi pričamo!?”, upitao je Dačić.

Ne zna se da li je Dačić, spominjući ovaj slučaj, mislio na barem dva potvrđena slučaja kada je jedinica Žandarmerije MUP-a Srbije intervenisala na prostoru severa Kosova pomažući međunarodnim bezbednosnim snagama. Prvi put, prilikom hapšenja Slavoljuba Jovića, koji je priveden 31. oktobra prošle godine pod optužbom da je odgovoran za pokušaj ubistva dva vojnika Kfora 1. juna u Zvečanu tokom sukoba na barikadi u Rudaru. Pošto se ispostavilo da ga nisu uhapsili ni kosovska policija, ni Euleks, niti Kfor, portparol KP za mitrovički region Besim Hoti izjavio je da je osumnjičeni „kidnapovan” u severnom delu Mitrovice.

Tada je opštinski odbor DSS-a, kao poslanici ove stranke u Skupštini Srbije, tvrdio da je Jovića, koji je, kao i njegov brat Nebojša, slovio za „čuvara mosta”, uhapsila srpska Žandarmerija u Zdravstvenom centru u Kosovskoj Mitrovici. Jović je sproveden u pritvor u Kraljevu, više javno tužilaštvo je zatražilo od suda da sprovede istragu i njemu je određen pritvor.

Prištinski list „Koha ditore” je tada javio da su pripadnici srpske žandarmerije u krugu bolnice Joviću stavili vreću na glavu i ubacili ga u crni džip. „Više od 20 pripadnika ove policije sa pet crnih džipova i jednim ambulantnim kolima učestvovali su u ovoj operaciji. Srpski žandarmi su bili maskirani i naoružani ’škorpionima’ i sa ’plenom’ su napustili teritoriju Kosova odvezavši se u Srbiju preko ilegalnog prelaza kod Leposavića”, izvestio je tada portal Kohanet.

Druga intervencija Žandarmerije MUP-a Srbije dogodila se prošle jeseni, kada je jedna jedinica ušla na teritoriju KiM i srušila barikadu koju su podigli Srbi s Kosova na prelazima Jarinje i Brnjak.

Akcije Žandarmerije u oba ova slučaja su pomogle međunarodnim snagama na Kosovu, pa bi Dačić u razgovorima u Briselu s pravom mogao da podseti na odredbe Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 u kojoj se u tački 4. navodi da se „potvrđuje da će nakon povlačenja dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja da bude dozvoljeno da se vrate na Kosovo da bi obavljali funkcije u skladu sa aneksom 2”. Taj povratak, inače, nije moguć bez odobrenja komandanta KFOR-a.

Juče je Dačićev stranački kolega generalni sekretar vlade Veljko Odalović rekao za RTS da su jedine institucije koje je Srbija formirala u lokalnoj samoupravi, zdravstvu, obrazovanju, ali da se „mora naći mehanizam da funkcioniše i bezbednosni sektor, jer očigledno Kfor i međunarodna, odnosno Euleksova administracija, ne mogu da pruže nikakvu sigurnost i garancije”.

Druga tema susreta u Briselu trebalo je da bude pravosuđe. Priština traži uspostavljanje osnovnog suda u severnoj Mitrovici, dok Beograd traži da sud u Mitrovici bude u prvom i drugom stepenu i da se sudi po zakonima Republike Srbije. Sud u Mitrovici je mešovitog sastava, pod patronatom Euleksa i ne radi već pet godina, tačnije dva dana po proglašenju nezavisnosti pravosudni radnici su sprečili albanske sudije i tužioce da uđu u zgradu suda.