Međukorak do pregovora

Slobodan Samardžić, savetnik premijera Srbije Vojislava Koštunice i koordinator državnog pregovaračkog tima za Kosovo, ocenio je juče, uoči susreta  ministarske "trojke" EU sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim,  da bi misija Saveta bezbednosti UN koja tokom ove nedelje treba da dođe u Pokrajinu, trebalo da bude međukorak do otpočinjanja novih pravih pregovora za status južne srpske pokrajine, javila je agencija Tanjug.
– Potreba misije je velika, budući da se na Kosovu i Metohiji bezobzirno i masovno krše elementarna prava ljudi, da to traje godinama i da, isto tako, već godinama slušamo frizirane, u osnovi lažljive izveštaje specijalnih predstavnika generalnog sekretara – rekao je Samardžić.

Misija Saveta bezbednosti će ove nedelje boraviti u Beogradu i Prištini da bi utvrdila da li se i kako primenjuje Rezolucija 1244 i kako, zaista, žive Srbi i nealbanci na Kosovu.  

– Novi pregovori su naš jasan zahtev još otkako je Marti Ahtisari, najpre najavio, a potom i prekinuo pregovore o statusu Kosova i Metohije – podsetio je Samardžić. – Sada, kada je jasno da je njegov predlog propao, svima je jasno da se nešto novo mora otpočeti. Misija je međukorak, koji treba da oslobodi vreme za nalaženje izlaza iz ćorsokaka u koji su se uvalili scenaristi predstave koja je trebalo da se završi krajem 2006. godine – rekao je Samardžić i dodao da i Rusija i Kina veće nekoliko meseci zahtevaju nastavak razgovora o statusu Kosova.

– Time ove dve zemlje, stalne članice Saveta bezbednosti, stavljaju do znanja da se do sada ozbiljni pregovori nisu ni vodili, te prema tome nije ni moglo doći do pomeranja u pravcu kompromisa dve strane u sporu, što je bio zadatak i cilj samih pregovora – kazao je Samardžić.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar rekao je juče da pravu osnovu za nove pregovore o Kosmetu predstavlja ruska inicijativa da misija SB UN započne procenu ostvarenosti standarda u Pokrajini koju je naložila Rezolucija 1244, prenela je agencija Beta.

– Umesto plana specijalnog izaslanika Marija Ahtisarija, koji je propao zbog kršenja Povelje UN i pokušaja otimanja teritorije Srbiji, pravu osnovu za nove pregovore predstavlja ruska inicijativa – kazao je Lončar i dodao da novi pregovarački proces mora najpre da reši pitanje povratka više od 200.000 prognanih Srba u Pokrajinu.

– Nema sumnje da će masovni povratak Srba obezbediti stvaranje većeg poverenja na Kosovu i Metohiji, što predstavlja najbolju osnovu za postizanje kompromisnog rešenja o budućem statusu Pokrajine u vidu suštinske autonomije – izjavio je ministar.

Ministarska "trojka" Evropske unije danas će u Luksemburgu pokušati da ubedi šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da Moskva treba da u Savetu bezbednosti UN podrži plan Martija Ahtisarija o Kosovu, uz moguće usaglašavanje dodatnih garantija za Srbe. Moskva treba da se saglasi i sa suštinom Ahtisarijevog predloga o "nadziranoj nezavisnosti", što bi, eventualno, moglo biti "dopunjeno", najavili su evropski diplomatski funkcioneri u Briselu. Delegaciju EU predvode visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer – dva aktivna pobornika plana finskog posrednika.

S druge strane, Rusija je dobro upoznata s činjenicom da unutar same Unije, više zemalja članica – javno ili diskretno, aktivno ili pasivno – ima rezerve prema suštini Ahtisarijevog plana, kao što je slučaj i u Savetu bezbednosti UN.

Ipak, kako prenose evropski diplomatski izvori u Briselu, na sastanku ova delegacija EU "neće imati mnogo toga novog da ponudi" da bi ubedila Rusiju da prihvati plan izaslanika Ahtisarija o otcepljenju Kosmeta od Srbije, čemu se Moskva principijelno protivi.

Predsedavajući Saveta ministara, šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, visoki predstavnik Havijer Solana i evropski komesar će ruskom ministru Lavrovu pružiti uveravanja da će EU, ako novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN dobije mandate za misiju na Kosovu, učiniti sve da se zajamči bezbednost Srba i njihovih kulturnih i verskih objekata.

S druge strane, Lavrov od "trojke" EU očekuje i odgovor na to šta znače pretnje jednostranim priznavanjem nezavisnosti Kosova, ako ne bude saglasnosti u Savetu bezbednosti UN, i šta to znači za Srbiju i njene evropske perspektive, Kosovo, region i međunarodne odnose.

Dok Brisel smatra da je Kosmet "jedinstven slučaj", da vlasti Srbije moraju da "prihvate realnost" i da će sve opcije sem one koju predlaže Ahtisari dovesti do eksplozije nasilja kosmetskih Albanaca, Moskva ocenjuje da će slučaj južne srpske pokrajine svakako biti presedan, da Beograd "mora da se pita", te da su bilo kakve pretnje nasiljem zarad postizanja političkih ciljeva potpuno neprihvatljive.