Anglo-francusko nadmetanje oko Indije

Odavno Indija nije privlačila toliko pažnje na obe strane Lamanša kao proteklih dana kada su se u Nju Delhiju zamalo preklopile državne posete Fransoa Olanda i Dejvida Kamerona. Francuski predsednik i britanski premijer su odvojeno otputovali u, kako je zvanično saopšteno, prijateljske posete Indijskom potkontinentu, ali suština i stvarni cilj putovanja bio je naravno – poslovni interes.

Zvaničnici u Nju Delhiju jedva da su se pošteno oprostili od visokog gosta iz Francuske koji je otišao zadovoljan zbog dogovora o prodaji vojnih aviona vrednih 12 milijardi američkih dolara, a na aerodrom u Mumbaju sleteo je britanski premijer unapred srećan zbog partnerstva sa Indijom „koje će obeležiti 21. vek”.

Indijski komentatori su maltene uglas uskliknuli da doba anglo-francuskog kolonijalizma možda jeste gotovo, ali da Pariz i London u jednoj od najbrže rastućih ekonomija sveta danas i te kako vide svoj interes.

Čini se, međutim, da je Olandova poseta bila efikasnija, a i tretman koji je dobio u indijskoj štampi je kudikamo blaži od Kameronovog. U svojoj prvoj poseti Aziji (primećeno je da nije slučajno što je najpre odabrao Indiju, a ne Kinu) francuski predsednik je uspeo da produbi pregovore o kupovini 126 francuskih borbenih aviona „rafal”, a zaključen je i dogovor vredan 6 milijardi dolara o zajedničkoj francusko-indijskoj proizvodnji raketa kratkog dometa „zemlja-vazduh”. Sklapanju dogovora naruku išla je i svojevrsna „pokazna vežba” za avion „rafal”, u toku nedavne francuske intervencije u Maliju.

Ambiciju da Indijcima proda borbene avione za 12 milijardi imala je i Britanija, a plan je još pre dve godine, za vreme svoje prve posete Nju Delhiju, izneo i sam Kameron. On je tada pokušao da ubedi indijske vlasti da kupe avion tipa „jurofajter tajfun”, ali im je očigledno „rafal” bio draži. Premda ugovor još nije zaključen, Francuzi ne skrivajući trijumfalizam likuju što su od „ostrvljana” preoteli unosan posao.

A da li je ovo samo jedan izuzetak koji potvrđuje pravilo ili je priča o velikoj povezanosti i prožimanju Indije i Velike Britanije samo mit, pitanje je kojim se uveliko bave analitičari na obe strane. U jednom se slažu – ono što se zove „zajednička istorija” Britanije i njene nekadašnje kolonije zaista ne može da se negira, ali uglovi gledanja na nju iz Londona i Nju Delhija se u mnogome razlikuju.

Britanska predstava o Indiji je prilično pojednostavljena. „Zahvaljujući zajedničkoj istoriji delimo ideale kao što je nezavisno pravosuđe i slobodna štampa, zatim engleski jezik i ljubav prema kriketu”, šaljivo primećuje londonski „Telegraf” i dodaje da nije zanemarljivo ni više od milion Britanaca koji su indijskog porekla.

Sa druge strane, veliki broj Indijaca istu tu „zajedničku istoriju” doživljava na daleko manje romantičan način. Njima je život pod britanskom vladavinom u kolektivnom pamćenju duboko urezan kao period poniženja. Krvavi masakri, masovna hapšenja, gušenja demokratije i morenje glađu neke su od najgorih sećanja na period britanske vladavine.

Istovremeno za ogromno tržište potkontinenta zainteresovani su u i drugi veliki igrači poput SAD i Japana, a dosadašnji razvoj stvari ukazuje da Ujedinjenom Kraljevstvu „zajednička prošlost” ipak neće biti dodatni adut.