Političari iz magarećih klupa

Namera vlasti u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija da u sledećoj školskoj godini ukine mogućnost ponavljanja razreda izazvala je pravu polemiku širom Nemačke u kojoj se postavlja pitanje da li se političari zalažu za ukidanje ponavljanja razreda samo da bi time bili „rehabilitovani” za sopstvene loše školske uspehe. Naime, ispostavilo se da je lista nemačkih političara koji su bili ponavljači poduža.

Socijaldemokratski kandidat za novog kancelara Per Štajnbrik je dva puta ponavljao razred zbog nedovoljnih ocena iz latinskog i starogrčkog jezika. Aktuelni šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je ponovio razred zbog nedovoljnih ocena iz hemije i fizike, a potom je morao da pređe na niži školski nivo, do pred maturu.

Latinski je bio prepreka na putu do mature bivšeg bavarskog premijera Edmunda Štojbera iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije. Bivši nemački predsednik Kristijan Vulf je ponavljao zbog „šestice” iz francuskog, što je najgora odnosno dvostruko negativna ocena u Nemačkoj („petica” je uporediva sa „jedinicom” u Srbiji, a „šestica” je „jedan minus”).

Za razliku od sada poznatih političara, sadašnji đaci sa nedovoljnim ocenama u Donjoj Saksoniji, umesto godine provedene u „magarećim klupama”, prema predlogu izmene zakona imaće priliku da ipak pohađaju viši razred, a propušteno će nadoknaditi u okviru individualne, dopunske nastave.

Izmena zakona o školstvu, uprkos halabuci, ne predstavlja novinu u Nemačkoj. Pre Donje Saksonije slični zakoni su usvojeni u pokrajinama Rajna-Palatinat i Baden-Virtemberg, i u gradovima sa statusom pokrajine, u Berlinu, Hamburgu i  Bremenu. Ipak, na donošenje ovakve odluke u Donjoj Saksoniji gleda se kao na signal za preostalih deset nemačkih pokrajina da izmene svoje zakone o školstvu.

Stručni argumenti u raspravi svode se na dva aspekta. Postavlja se pitanje kako se ponavljanje razreda odražava na psihu neuspešnih đaka, odnosno da li doprinosi poštovanju discipline i osećanju odgovornosti, ili podstiče depresiju i frustracije.

Sa druge strane, ističe se finansijski trošak koji nastaje zbog „ponavljača”. U resornim ministarstvima je izračunato da oko 170.000 registrovanih nemačkih „ponavljača” uzrokuje dodatno opterećenje budžeta za školstvo između 1,4 odsto (Bavarska) i četiri odsto (Donja Saksonija) godišnje. Ukupno, ponavljači u periodu predviđenom za pohađanje osnovnih i srednjih škola uzrokuju troškove u visini od preko desetak odsto godišnjeg budžeta za školstvo.

Međutim, u zemlji koja je od pre nekoliko godina u vrtlogu skandala zbog lažnih diploma i plagijata doktorskih disertacija visokih političara, razmatranje ovih detalja skoro da pada u zasenak pred listom aktuelnih političara a bivših ponavljača.

Bivša savezna ministarka obrazovanja Edelgard Bulman priznaje da je više volela da ide u diskoteke nego na (dopunske) časove latinskog, pa je ponavljala jedan razred gimnazije. Ponavljale su i resorne kolege ministarke Bulman, ali na pokrajinskom nivou – ministarka za školstvo pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Barbara Zomer i pedagog pokrajine Sar i kasniji ministar kulture Jirgen Šrajer. Nekadašnji ministar kulture Donje Saksonije Bernt Buzeman takođe je bio ponavljač, a na listi istaknutih političara iz „magarećih klupa” obreo se i sadašnji gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt.

Šta prosečni Nemac misli o političarima koji su bili loši đaci, proizlazi iz karnevalskog skeča koji je početkom februara obišao zemlju. Zabrinuti roditelj savetuje dete: „Uči, sine, inače ćeš morati da postaneš političar.”