Latino bahanalije

Poslednji program koncerta Beogradske filharmonije, sastavljan slučajnošću nabacanih dela od Geršvina, preko Rodriga do Grifsa i de Falje zaslužio bi mnoge kritičke opaske da nije neverovatnog prijema kod publike koja je do poslednjeg mesta ispunila Kolarčevu salu i izlazila ozarena iz nje. Zabavni karakter ove muzike očigledno je razgaljujuće delovao na prisutne, a kako smatramo i inače jednom od najznačajnijih (ne)vrednosti muzike, svakog pojedinog dela i autora – rezoniranje kod slušalaca – to se moramo osvrtati i na reakciju mase u sali. Nama se činilo kao da gledamo špansku seriju ili latino sapunicu u orkestarskom ruhu.

Geršvinova (1898-1937) "Kubanska uvertira" razgalila je najpre udarački korpus Filharmonije, a pocupkivali su i ostali članovi orkestra. Izvedena je veoma profesionalno (to je i dobra muzika) i predstavljala sasvim razuman uvod za najpoznatiji i najpopularniji koncert za gitaru, španskog kompozitora Huana Rodriga (1902-1999) Koncert u de duru koji je izveo španski gitarista Ignasio Rodes, pobednik tri velika konkursa (Segovia, Tarega i Ramirez). I tu ne bi trebalo ništa zamerati da nije naše lične prestravljenosti pred nemoćnim zvukom gitare kada se ukrsti sa orkestrom. U Rodrigovom koncertu, izuzetno uspeli, romantični i nadahnuti drugi stav pre svega lepotom duvačkih sola u orkestru predstavlja i sam vrhunac koncerta. Izvođenje španskog gitariste odlikovalo se plemenitošću tona i muzikalnošću, a ne uvek i brioznom i perfektnom tehnikom.

Čarls Tomlinson Grifs (1884-1920) američki kompozitor impresionista, u duhu Debisija je napisao je Bahanalije za orkestar po kojima je ceo koncert Beogradske filharmonije i dobio naziv.

Završetak koncerta ostvaren je svitom iz baleta "Trorogi šešir" Manuela de Falje (1876-1946) raskošno orkestriranoj, u kojoj je razrađen svaki detalj unutar orkestarskih grupa i koja protiče u vatrometu boja i u svakom slučaju, najbolja je muzika na programu.

Neverovatno mirni, staloženi i slabo pokretljivi dirigent starije generacije Urs Šnajder koji u svojoj biografiji beleži neverovatnih 4.000 nastupa sa 160 orkestara, od onih je majstora koji se povlače u pozadinu ne želeći da se uoče nepriličnim gestom. Povremene neusaglašenosti i nepročišćenosti unutar grupa nisu samo njegovo delo, kao ni izuzetna sola engleskog roga i prvog fagota.

Novo vreme donosi i nove poglede na umetnost. Postaje li ona sve više zabava?