Teorija namere

Srpska javnost se trenutno, po svoj prilici, nalazi na kraju jednog propagandnog ciklusa u vezi saobjavljivanjempodataka o kontaktima predsednika vlade Ivice Dačića. Nekako se oseća da sve što se pojavilo u toku ovog procesa više nije tema i da bi najbolje bilo da bude zaboravljeno. Pa,ipak, to se neće desiti iz prostog razloga što su mogućnosti za manipulaciju javnosti ograničene a propagandni timovi se u principu drže svojih ranijih pokušaja i šema. Jedino što nam preostaje jeste da pogledamo način na koji se ovakve afere izazivaju i pokušamo da ih u budućnosti sprečimo makar ovim saznajnim sredstvima.

Cela afera je nastala oko objavljivanja obaveštajnih podataka preko neimenovanog izvora, koji je i dan-danas ostao nepoznat. Autoritet premijera tu nije dovođen u pitanje zbog njegove politike, zbog onoga što on radi i govori, nego zbog kontakta za koji su svi uključeni morali još davno znati. Pa, ipak, iako je podatak na osnovu koga je izveden zaključak da je vlada izgubila legitimitet bio odranije poznat akterima, a sada ga je u javnost iznela misteriozna instanca, on je poslužio za potpunu diskvalifikaciju vlade. Opozicione stranke i brojni analitičari u medijima zaključili su da je ,,vlada pala”, uz ogradu da se time misli samo to da je ona zbog ovih podataka trebalo da padne, ali da će pravi pad vlade biti odložen zbog nekih perifernih razloga, bilo stranačkih interesa, bilo dobijanja datuma za početak pregovora sa EU.

Već nekoliko dana posle izbijanja afere, u javnosti se pojavilo i tumačenje da je čitava afera indukovana zbograzlogakoji nisu bili javno navedeni. Vesna Pešić, Svetislav Basara i drugi domaći komentatori smatrali su da glavni razlog za pokušaj delegitimisanja vlade nije ovaj obelodanjeni kontakt nego želja da se sabotiraju dogovori o Kosovu koje upravo premijer ovih dana vodi u Briselu. Ovo objašnjenje je u javnosti koja se trudila oko stvaranja atmosfere delegitimisanja Dačića dočekano kao neka vrsta ,,teorije zavere”, čini se samo zbog toga što to objašnjenje sami zagovornici delegitimisanja nisu navodili. Navodno, premijer je trebalo da da ostavku, bez daljih objašnjenja, samo zbogobjavljivanja kontakata, pa iza ovog poziva na ostavku ne stoje bilo kakvi interesi i namere: to je naprosto primena jednog ,,evropskog” pravila: ,,Svako čiji je kredibilitet doveden u pitanje treba da da ostavku, bez obzira na bilo šta drugo”.

Čini se da se zagovornici ovog argumenta prave veći evropejci od Evropljana. Pohvalno je ponašati se prema političarima što je strože moguće i tražiti od njih da imaju besprekorne biografije. Ali oštrica tog zahteva je prilično otupljena i u Evropi, a ne samo u Srbiji. To još nije glavni problem. Glavni problem je u tome što, dok se u uzornom delu Evrope političari mogu zameniti drugim političarima a da se politika ne promeni niti se automatski ide na nove izbore, kod nas to nije slučaj. Zahtev za ostavkom premijera bio je praćen zahtevom za momentalnim raspisivanjem izbora, s nadom, bilo da se politike promene, bilo da se samo promeni koalicija na vlasti.

Najneevropskiji deo zahteva za ostavkom je u stvari taj da u svetu i u Evropi nije uobičajeno ni normalno da se političke i medijske akcije ne tumače iz uglainteresa i namera koji stoje iza njih. To znači da nije ,,evropski” da poštujemo samo apstraktna pravila, nego je sasvim evropski da onaj koji traži poštovanje apstraktnih pravila rado dopušta da se njegovi motivi, interesi i namere uključe u raspravu. Ako se radi određenog efekta ti interesi i namere moraju držati po strani, gurnuti pod tepih propagandne matrice, onda cela akcija mora izgubiti tlepod nogama i završiti u vazduhu, odvojena od realnosti. U našem slučaju nije ni naročito teško prepoznati interese koji su u igri: opozicija želi da dođe na vlast, a nacionalisti da nosilac politike koja se njima ne sviđa bude diskvalifikovan preko veza sa kriminalom.

Sledeći put, pre nego zaključimo da alternativna tumačenja koja uključuju motive i namere predstavljaju samo teoriju zavere, mislim da bi trebalo da se setimo da akteri u politici imaju i interese i namere i da je o tomene samo legitimno nego i poželjno govoriti.

Urednik sajta filozofija-info