Praznik evropske kulture u Rimu

Specijalno za "Politiku"
Rim – Italijanski predsednik, Đorđo Napolitano, pozvao je šefove država svih članica Evropske unije da, povodom proslave pedesetogodišnjice potpisivanja Rimskih ugovora, pozajme po jedno, emblematično remek-delo iz sopstvene istorije. Svi su odgovorili sa entuzijazmom i – evo nas na izložbi u predsedničkoj palati Kvirinal.
U Salonu počasne garde od 23. marta do 20. maja, zajedno sa originalnim Rimskim ugovorima, izložena su umetnička dela koja slede put od daleke praistorije do savremenog doba. Pogled se odmah zaustavlja na "Majci Zemlji" sa Malte. Sedeća kamena figurica tzv. "Debele žene", božanstvo plodnosti kod mediteranskih civilizacija, podseća da su prva evropska kulturna iskustva bazirana na mnogo starijim civilizacijama Srednjeg i Bliskog istoka.

Grčka se predstavlja tipičnim delom arhaične umetnosti. Antička statua "Kore" (530. p. n. e), izrađena u mermeru, prikazuje žensku figuru tesno obavijenu haljinom. Remek-delo grčkog slikara Asteasa, vaza "Otmica Evrope" (4. vek p. n. e), izložena pored Rimskih ugovora, pretvorena je u "zajednički simbol" Evropske unije. Ova izuzetna grčka vaza, pronađena 2006. u Italiji (Sveta Agata, Magna Grecia), izabrana je da bi predstavila evropsku kulturu i sažela dugu istoriju Starog kontinenta.

Prisećajući se jevanđelizacije krimskih Hazara, kasnije Slovena, ne čudi što su pravoslavne zemlje ovaj period označile kao najvažniji u njihovoj kulturnoj istoriji: Bugarska izlaže rafinirani nakit, razrađene tehnike (9-10. vek), koji pripada bogatoj riznici antičkog grada Veliki Preslav, a predstavljena je i ikona koja prikazuje Svetog Teodora (manastir Sveti Pantelejmon, 10. vek), svedočeći o značajnom procvatu izrade ikona u bojenoj keramici, počevši od kraja 9. veka.

Kipar je izabrao ikonu "Pričest Apostola" (15. vek), dok se Rumunija predstavlja sa tri freske pripisane slikaru Dobromiru: Sveti Dimitrije, Sv. Nikola i Sv. Đorđe, koje potiču iz velike postvizantijske crkve Kurtea de Arges (16. vek).

Remek-dela koja predstavljaju Italiju, Nemačku, Španiju i Belgiju pripadaju najplodnijem periodu evropske istorije. Renesansa i eksplozija humanizma stavljaju Čoveka, njegov razum i intelektualne sposobnosti u centar sveta. Ticijanova slika "Portret plemića" (1520), predstavlja čitavu italijansku umetnost, naglašavajući umetnikov izvanredni artistički talenat.

Nemačka je izložila Direrovu sliku "Portret Jakoba Mufela" (1526). Kao najveći nemački renesansni slikar, Direr je jedini koji se može porediti sa italijanskim umetnicima tog vremena. Španija se predstavlja Velaskezovim uljem na platnu "Pogled na vrt Vile Mediči" (1629-1630). Ovaj "slikar nad slikarima", kako ga je definisao Mane, i danas se smatra genijalnim slikarem stvarnosti.

Belgija je predstavljena Van Dajkovom slikom "Oplakivanje Hrista" (1634-36), dok su Velika Britanija, Švedska, Finska i Poljska izabrale dela iz devetnaestog veka. U tom periodu, podstaknute idealima Francuske revolucije, mnoge evropske zemlje su se borile protiv strane dominacije i dobile nezavisnost. Dve slike iz tog vremena, Valbomova "Smrt švedskog kralja Gustava Adolfa II u Lucenskoj borbi" (1855) i "Ustav od 3. maja 1791" (1891), delo poljskog slikara Matejka, ovekovečuju nacionalne bitke protiv stranih ugnjetača. Druga dva remek-dela koja dolaze iz Engleske i Finske, Tarnerov "Dolazak Luja Filipa u Portsmaut, 8 oktobra 1844" (1844-5) i Edelfeltov "Zalazak sunca na brežuljku Kaukola" (1889-90), uvode u magični svet igre svetlosti i lirske apstrakcije.

Četrnaest zemalja članica izlaže dela iz dvadesetog veka. Mađarska se predstavlja Koskinom slikom "Usamljeni kedar" (1907), Litvanija Ciurlionisovom simbolističkom "Sonatom br. 6" (Zvezdana sonata) Alegro i Andante" (1908), Letonija Purvitisovim pejzažem "Zima" (1910), Češka Gutfrojndovom "Kubističkom bistom" (1913-14), Austrija Šileovom "Ležećom ženom" (1917)… Portugalija je odabrala dve Kardozove slike "Bez naslova" (1917) koje su pod vidljivim uticajem kubizma i Maljevičevog suprematizma, Holandija Mondrijanovu apstraktnu "Kompoziciju sa rešetkom 3" (1918), Slovačka Benkovo ulje "Ka polju" (1934), Luksemburg Kuterovog "Drvenog konjića" (1937), Estonija Hamerovu realističku "Porodicu u vodi" (1941), Irska Jitsovog "Kavaljera koji peva" (1949). Slovenija se predstavlja uljem na platnu Gabrijela Stupice "Autoportret sa ćerkom" (1956), Danska Kirkebijevim "Venecijanskim proročanstvom" (1976).

Da bi se, međutim, pronašla francuska zamisao Evrope, treba stati ispred čuvene Rodenove skulpture "Mislilac" (1903). Roden je svom "Misliocu" dao poetsko značenje: na početku zamišljena da prikaže Dantea ispred vrata pakla, ova statua vremenom postaje univerzalni simbol čoveka koji razmišlja o svetu, spremnog da snagom misli brani univerzalne vrednosti humanizma i slobode.