Monopol se "čupa" kleštima

Kad po srpskoj privredi treba da se "ospe paljba" i da se okarakteriše kao monopolizovana, onda ni ekonomisti, ni državni zvaničnici, ni tržišni igrači ne biraju reči. Međutim, kada prst treba da se uperi na pojedince koji ubiraju blagodeti dominantnog položaja, onda svi glasnogovornici naprasno oneme. Iako je prošlog vikenda iz centrale Liberalno-demokratske partije Miroslav Mišković optužen kako je sprečio distribuciju "Status" magazina, juče je bilo teško pronaći nekoga ko je, prema rečima Zorana Ostojića, funkcionera LDP-a, spreman da komentariše "primer monopola koji guši Srbiju i razara njenu ekonomiju".

Samo kleštima mogle su se iščupati reči na ovu temu. Veliki broj ekonomista juče je smatrao da je svoj deo posla završio time što je davno ukazao da problem postoji, a da su sada na potezu državni organi. Državni činovnici odbijali su da, kako kažu, ulaze u lične sukobe sa monopolistima.

Ako se doslovce primeni definicija iz ekonomskih udžbenika, prema kojoj je monopol tržišna situacija gde na strani ponude stoji samo jedan prodavac, a  na strani tražnje mnoštvo kupaca – onda mi nemamo problem takve prirode. Međutim, Zakon o zaštiti konkurencije poznaje pojam "zloupotrebe dominantnog položaja".

U Komisiji za zaštitu konkurencije objašnjavaju da takav položaj koristi onaj privredni subjekt koji posluje nezavisno od drugih.

– Bilo da je reč o kupcima, ili njihovoj konkurenciji – objašnjavaju i dodaju: – To je onaj ko može da poveća cenu a da ne razmišlja da li će se to odraziti na njegovu prodaju. Kad se ispituje dominantan položaj polazi se od analize tržišta. Po našim saznanjima, u prodaji prehrambenih proizvoda "Deltin" tržišni udeo je u Beogradu veći od 40 odsto. Zaključili smo da je takva koncentracija nedopuštena. Komisija je posle kupovine "Ce marketa" podnela prekršajne prijave, i to je sada u rukama sudova – ističe neimenovani izvor iz Komisije za zaštitu konkurencije.

Kazne propisane zakonom su rigorozne i kreću se od jedan do 10 procenata ukupnog prihoda grupacije. Međutim, objašnjavaju u Komisiji, problem nastaje zato što oni nemaju mogućnost da sankcionišu one koji krše zakon.

U prošloj godini Komisija je primila četiri zahteva za utvrđivanje postojanja zabranjenih sporazuma, 19 zahteva za pokretanje postupka za utvrđivanje zloupotreba dominantnog položaja i 56 zahteva za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije, odnosno pripajanja firmi. U dva slučaja Komisija je utvrdila da postoji zloupotreba monopola. Nedavno je javno prozvan i kablovski operater SBB koji je hteo da svog konkurenta "istisne" sa tržišta. Međutim, za više od godinu dana, koliko postoji takozvana Antimonopolska komisija, nije izrečena nijedna kazna. Istovremeno, to je bio povod da se mnoštvo kritika uputi na rad Komisije.