Manje đaka i studenata u privatnom obrazovanju

Pre dve godine privatne fakultete je upisivalo gotovo 20 odsto akademaca, a prošle 17,5 procenata. – Razlozi: ekonomska kriza i „bela kuga”

Kako pokazuju podaci prosvetnih vlasti, poslednjih godina je primetan trend pada broja đaka koji upisuju privatne fakultete i visoke škole, a prema našoj mini-anketi, slična je situacija i u privatnom srednjem obrazovanju.

Prema „Strategiji razvoja obrazovanja Srbije”, od ukupne akademske populacije 2010. godine na privatnim fakultetima bilo je 19,3 odsto studenata, a na državnim visokoškolskim ustanovama 80,7 procenata. Na „privatnike” 2011. je otpalo 18,1 odsto studenata, a lane 17,5.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 53.179 brucoša u Srbiji, na privatnim fakultetima i visokim školama u školskoj 2012/2013. godini upisano je ukupno 8.826 akademaca. Među onima koji su prvi put upisali prvu godinu studija na privatnim fakultetima je 6.770 studenata, a na visokim školama 1.856. Poslednji „Statistički godišnjak” govori da godišnje diplomira oko 46.000 studenata, od kojih oko 8.000 na privatnim fakultetima i oko 1.000 na privatnim visokim školama.

– Mislim da se sa padom broja studenata suočavaju i privatni i državni fakulteti i ja tu nisam optimista ako se pogleda opšta ekonomska i finansijska situacija, kao i demografski pokazatelji. U istočnoj Srbiji poslednje dve-tri godine imate između osam i 10 odsto maturanata manje po generaciji – kaže prof. dr Mića Jovanović, rektor Megatrend univerziteta, inače jednog od osam privatnih univerziteta u Srbiji, koliko ima dozvolu za rad (dva univerziteta nisu dobila akreditaciju).

On kaže i da će se podaci iz Strategije, koja je dugo pisana, sigurno promeniti kada se izračuna broj brucoša koji su upisali ovu školsku godinu na privatnim univerzitetima.

– Posle pada od dve godine, kod nas je sada upis bio fantastičan zahvaljujući odluci da brucoši ne plaćaju školarinu, tako da smo imali duplo više kandidata nego ranije, ali opet u okvirima akreditacione kvote – ističe dr Jovanović.

Profesor dr Petar Jovanović, direktor Visoke škole za projektni menadžment, inače nekadašnji dekan Fakulteta organizacionih nauka, koji je uveo menadžment u srpsko visoko obrazovanje, kaže da je tačno da je manje studenata, ali da deo krivice leži „do jednog velikog privatnog univerziteta koji je dao besplatan upis brucošima”.

– Manje je studenata nego ranijih godina, kada je taj broj bio konstantan, a za to ima nekoliko uzroka: prvo, ljudi nemaju para, iako recimo mi imamo najnižu školarinu u Srbiji od 960 evra na 10 rata, a drugo, opada i broj dece koja završavaju srednju školu. Treće, jedan broj mladih ne vidi perspektivu sa diplomom fakulteta, jer se lakše zapošljava sa srednjom školom – ističe profesor Jovanović.

Slične tendencije postoje i u privatnom douniverzitetskom obrazovanju. Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u Srbiji rade 63 privatne predškolske ustanove i 38 privatnih osnovnih i srednjih škola (10 su osnovne, uključujući i jednu muzičku). Zabranjen je rad dvema srednjim školama, jednoj gimnaziji i jednoj frizerskoj školi iz Beograda.

U privatnom obrazovanju, prema podacima Zajednice privatnih srednjih škola koja broji 22 člana, ima oko 4.000 đaka, a većina se školuje u Beogradu i Novom Sadu. Nikola Tesla, predsednik Zajednice i direktor Evropske poslovne škole „Milutin Milanković”, i Mirko Sarić, potpredsednik Zajednice i direktor Srednje škole za ekonomiju, pravo i administraciju, kažu da je tačno da je sve manje đaka, ali da su za to krivi i ekonomska kriza i oštri kriterijumi, jer ne upisuju baš svakoga ko im se javi.

– Prošle godine je bilo 18,5 učenika po odeljenju, ali zbog ekonomskih neprilika, jedan broj učenika u starijim razredima nije bio u mogućnosti u septembru da nastavi školovanje. Roditelji su se našli u drugačijoj poziciji gubitkom posla ili gašenjem firmi u kojima su radili i sada je prosek u odeljenju malo više od 15 đaka – priča Sarić.

U Republičkoj prosvetnoj inspekciji kažu da privatne škole uglavnom posluju ozbiljno, jer se trude da privuku nove đake, pa brže ispravljaju nedostatke koje uoče inspektori nego što to čine državne.