Fabrika knjiga za magacin

U Klubu knjižari galeriji „Glasnik”, konferenciju za novinare održao je prof. dr Radoš Ljušić, vršilac dužnosti direktora „Službenog glasnika”, o poslovanju ovog javnog preduzeća u prethodnom periodu i planovima za ovu godinu. „Službeni glasnik”, naglasio je na početku, državna je ustanova osnovana da opslužuje Skupštinu i Vladu Republike Srbije. Naknadno je započela izdavačku delatnost i danas je poznata kao naša najveća izdavačka kuća, čime je narušila svoju osnovnu funkciju. „Službeni glasnik” postao je fabrika za proizvodnju knjiga koje se ne prodaju, već skladište.

Zalihe u knjigama, samo u 2012. godini, iznose 107 miliona dinara, što je u odnosu na prethodnu godinu povećanje za čak 149 odsto. Ukupne zalihe knjiga su veće od 586 miliona dinara. Ako se hitno ne preduzmu neke mere, uz pomoć Vlade Republike Srbije, kaže Ljušić, „Službeni glasnik”, uništiće sopstvena neprofitabilna, nekontrolisana i haotična produkcija, što se već dogodilo nekim našim najvećim izdavačkim kućama. Plan za prošlu godinu bio je 185 naslova, a objavljeno je 458 (296 samostalno, 162 u saizdavaštvu). Više, nego što je planirano, odštampane su 273 knjige. Ima dobrih izdanja, ali i potpunih promašaja. Prodaja knjiga ide slabo: od 1.637 naslova, pokazuje računica, samo 307 je prodato u više od sto primeraka, preostalih 1.330 naslova – do sto primeraka, a 35 naslova nije našlo nijednog kupca. Nevesela je situacija i s kiosk-izdanjima: 23 knjige štampane su u tiražu od 284.330, a prodata su 108.483 primerka. Očigledan gubitak od kiosk-izdanja je oko 13 miliona dinara. Trenutno su, ističe Ljušić, odustali od objavljivanja kiosk-izdanja.

Velike gubitke su im doneli i časopisi: TFT, ZIP, „Izazovi evropskih integracija”, „Pravo i društvo”, „Politički život”… Štampani, najčešće, u tiražu od hiljadu primeraka, ovi časopisi, po jednom primerku, donosili su gubitak od skoro dve hiljade dinara. Poseban problem je predstavljala redakcija za digitalizaciju „Srpskih službenih novina” (1813–2013), u kojoj je radilo 29 osoba, s pet rukovodilaca. Na ovom projektu su zadržana samo tri saradnika, koji imaju obavezu da čitav posao završe do 1. septembra 2013. godine.

U „Službenom glasniku” zaposlen je veliki broj urednika i izvršnih urednika – čak 27, s ogromnim platama. U Zavodu za udžbenike Beograd, gde je Ljušić ranije bio direktor, bilo je 12 urednika, a godišnje su štampali sedam miliona knjiga. Neki urednici su smenjeni, neki su sami otišli, ostalima su plate prepolovljene. „Službeni glasnik”, podsetio je Ljušić, počeo je s pedeset zaposlenih, a on je zatekao 412 stalno zaposlenih i 67 s raznim ugovorima, što je ukupno 479 radnika. Zbog nedomaćinskog ponašanja, „Službeni glasnik” je u 2013. godinu ušao s gubitkom od 325 miliona dinara.

Mnogi ugovori o saizdavaštvu, napravljeni su na štetu „Službenog glasnika”, a poseban problem su kompenzacije u knjigama, koje su ovoj javnoj ustanovi donele gubitak od 4,7 miliona dinara. U štampanje dela Sretena Marića (21 tom), ušlo se bez ikakvog ugovora. Magacin „Službenog glasnika” iznajmljen je jednoj perionici, a za zakup novog magacina plaćano je godišnje 7,2 miliona dinara. Ima i neverovatnijih primera: „Prosveti” iz Čačka odobrena je pozajmica od 54,3 miliona dinara, kao da je „Službeni glasnik”, naglašava Ljušić, banka, a ne javno preduzeće. Onda je Vlada Republike Srbije „Prosvetu” iz Čačka, s 13 radnika, pripojila „Službenom glasniku”.

U garažama „Službenog glasnika”, Ljušić je zatekao 11 automobila i 14 teretnih vozila, pri čemu su troškovi za putničke automobile bili veći od troškova za teretna vozila. U decembru, prošle godine, kupljena su tri nova automobila. Ljušić je dao nalog za prodaju šest automobila.

Šta Ljušić još planira da uradi?

Zabranio je, naglašava, avansno plaćanje (plaćanje unapred) i, privremeno, obustavio štampanje časopisa. Objavljivaće samo profitabilne knjige i leksikografska izdanja (uz retke izuzetke, kada je reč o delima od nacionalnog značaja). Preispitaće i poništiti sve štetne ugovore o saizdavaštvu i raskinuti ugovore s honorarnim saradnicima, budući da njihove poslove mogu da obavljaju stalno zaposleni.

Svi izneti podaci su iz izveštaja koji je usvojio Nadzorni odbor i koji je prosleđen Vladi Republike Srbije. Radoš Ljušić nije iznosio optužbe na račun prethodnog direktora, Slobodana Gavrilovića, smatrajući da on nije najveći krivac za stanje u „Službenom glasniku”. Uostalom, kako je rekao, to i nije njegov posao.

Z. Radisavljević