Da li je obećani raj stvarno raj?

Stvaralačka geneza Tafila Musovića (1950) razvija se u utemeljenom sadržajnom i formalnom organskom toku koji se danas može grubo podeliti na njegov beogradski i amsterdamski period. Već na Musovićevoj prvoj samostalnoj izložbi, održanoj pre 35 godina u Beogradu, uočena je njegova dinamična energija i umetnički dar, a poetika figuracije, aktuelna tih osamdesetih godina, obeležila je ovu slikarsku estetiku. Probijajući se kroz život i tražeći stabilnije mesto za umetničku aktivnost, Amsterdam je krajem osamdesetih postao Musovićeva nova adresa. Ne menjajući suštinski svoj poetski diskurs, tu nastavlja kontinuirano da stvara produbljujući sopstvenu veru u slikarstvo kao dugačak put na kojem je jedino značajno samo putovanje. Na tom putovanju decenije su obeležene njegovim izložbama u Holandiji gde se izborio za poziciju autora diskretne i dozirane prisutnosti.

U protekloj deceniji umetnikovo prisustvo na beogradskoj likovnoj sceni sve je vidljivije, a poverenje u slikarski čin i svoju emocionalnu impulsivnost predstavio je na nekoliko samostalnih izložbi od kojih se ona u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” izdvaja svojim retrospektivnim karakterom i obimom. U tom kontekstu značajna je i monografska studija posvećena Musovićevom stvaralaštvu u oblasti crteža, predstavljena u Beogradu 2010. godine. Simptomatično je da tematske asocijacije svojih slikarskih i crtačkih ciklusa Musović osnažuje i višeznačnim naslovima izložbi – „Zgusnuto sećanje“, „Prošlost još nije prošla” i nove „Stanje raja”–  problematizujući i na taj način stanja i situacije projektovane kao večne teme identiteta, egzistencije, egzila, dobra i zla.

Van svake sumnje, u kontinuitetu vremenom sazrelih, ponavljanih i ponovo aktuelnih tema i dilema može se posmatrati i nova beogradska postavka Tafila Musovića u Galeriji Kulturnog centra. Zato ona ne iznenađuje ali proširuje i utvrđuje umetnički prostor svežinom novih pitanja, sumnji i slikarske prakse. Razumemo je i kao jednu od stanica na stvaralačkom putovanju sa prepoznatljivim autorskim stavom i određenim estetičkim i etičkim načelima. Naklonjen tradicionalnim vrednostima umetničkog jezika,Musović neguje rukopisnu ortografijuekspresivne crtačke virtuoznosti i snažnog slikarskog gesta potencirajući liniju arhetipskog i intuitivnog. Svakako, u recepciji ovog rada upadljiv je i kapital intelektualnog fundusa, autorov afinitet za tradiciju i njena izvorišta, negovanje veza sa kulturnom istorijom.

Naslovu nove postavke „Stanje raja“ Musović dodaje moto: „Da li je zima prošla u Beogradu, ili se još uvek vuku njeni beli repovi po gradu?“ , referirajući na muku aktuelne tranzicije i postapokaliptičko stanje raja.

Poigravajući se fenomenomraja i njegovim virtuelnim projekcijama,

autor u ironičnom tonu reciklira površne ideje o dobru i zlu, raju i paklu, idealnom i sudbinskom, sublimišući ove antipode u jedinstveni problemski okvir vremena i njegovih metastaza.

I sam koncept postavke je na određeni način provokativan. Naime, Musovićkombinuje šest slika pejzaža sa sedam erotskih crteža koji na prvi pogled imaju jednostavan siže lakonski sročene vizuelne fraze. Međutim, ideja o žestini sukoba njihovih amplituda ugrađenaje u vizuelnu matricu koncepta postavke, a njihovu kompatibilnost obezbeđuje i zajedničko energetsko polje. Tako slikarske sižee kadriranih pejsaža sa magično osvetljenim putem, između kaveza i šumskih pasaža, koji se u perspektivi sužavaju i vode u nepoznato, kao violentna metafora stanja raja, prate erotskom energijom obojeni crteži. Relativizujući naše poimanje raja i/ili pakla kao i prividnost intimnih prostora ne/sreće, oni nivelišu tematski okvir ovih radova i njihovu sferu ambivalentnog značenja. Jer, u Musovićevom „Stanju raja”, bliskom ideji Isterivanja iz raja, nema više ni Adama i Eve, a suštinska snaga imaginarnog sublimiše naše snove i magičnu ideju o idealnom svetu.