Kraj papinih „uzburkanih voda"

Vatikan – Papa Benedikt Šesnaesti juče je govorio o trenucima „radosti i svetlosti”, ali i o „uzburkanim vodama” tokom svog pontifikata, u emocionalnom poslednjem obraćanju vernicima pre povlačenja sa tog položaja.

Papa je došao na trg Svetog Petra u otvorenom papamobilu gde ga je dočekalo više od 150.000 vernika i turista, koji su se okupili da ga čuju poslednji put pre nego što se povuče iz javnog života. Mnogi od njih nosili su zastave ili plakate sa rečima „hvala” napisanim na raznim jezicima.

„Bilo je trenutaka radosti i svetlosti, a i trenutaka koji nisu bili laki, u kojima su vode bile uzburkane i vetrovi duvali u suprotnom pravcu kao i tokom cele istorije Crkve i kad je izgledalo da Gospod spava. Ali uvek sam znao da barka Crkve nije moja, nije naša, već da je to Njegova barka i da on neće dozvoliti da ona potone”, dodao je odlazeći poglavar Rimokatoličke crkve.

Papa Benedikt Šesnaesti zahvalio je kardinalima, kolegama i vernicima za podršku i poštovanje njegove odluke da bude prvi papa u više od 700 godina koji će se povući sa trona svetog Petra. On je rekao da „voleti crkvu takođe znači imati hrabrost da doneseš teške i bolne odluke, uvek imajući u vidu dobrobit crkve, ne sebe”.

Papa, koji će uskoro napuniti 86 godina, ponovio je da je doneo odluku da se povuče potpuno svestan ozbiljnosti te odluke, ali takođe potpuno miran u duši. Podsetio je da je kada je postao papa 19. aprila 2005. godine „veliki teret” stavljen na njegova pleća i da je privatni deo njegovog života bio potpuno ukinut. Benedikt Šesnaesti je ponovio da će se „potpuno povući iz aktivnog života”.

„Neću se vratiti privatnom životu, životu putovanja, susreta, prijema, predavanja itd. Neću napustiti krst, ali ostaću na novi način uz razapetog Gospoda”, rekao je papa i poručio da će ostati u službi molitve i da će mu kao veliki uzor biti Sveti Benedikt, osnivač reda benediktinaca čije ime nosi kao papa. „Nastaviću putem crkve u molitvi i refleksiji”.

Vatikan je ranije objavio da će papa kad se povuče imati zvanje „papa emeritus” (počasni papa) i da će zadržati ime Benedikt Šesnaesti i počasnu titulu – „njegova svetost”. I dalje će nositi bele odore, ali bez kapice pape i crvenih cipela, koje će zameniti smeđim.

Prilikom odlaska papa će sa sobom poneti porodičnu fotografiju na kojoj su on, njegov brat Georg i sestra Marija, drveni krst iz rodne Bavarske, zatim pozlaćeni budilnik koji je dobio na poklon nakon konklave 2005. godine, kao i tanjir na kojem je utisnut papski grb. Papa će sa sobom poneti i stolicu koju je, takođe, dobio na poklon za 85. rođendan, a u skladu sa vatikanskom tradicijom papski prsten će biti uništen.

Kako je javila Verska informativna agencija, on će u gradić Kastel Gandolfo, koji je odabrao za svoju novu adresu, stići iz Vatikana helikopterom danas u 17.15 sati.

Građani gradića koji se nalazi na jezeru Albano, sa mesnim biskupom i gradonačelnikom, biće na nogama kako bi dočekali gosta na malom aerodromu, gde se očekuje da će im se papa obratiti i blagosloviti ih.

Papa će tada imati još 165 minuta pontifikata, a u 20 časova, kada mu prestaje funkcija, on će, kako se navodi, u papskoj vili biti sam.

Papski posed u Kastel Gandolfu ima 55 hektara i prostorno je veći od Vatikana. Kao i Vatikan, posed u Kastel Gandolfu u odnosu na Italiju ima eksteritorijalni status. Papa Benedikt će svoje penzionerske dane provesti u jednoj od tri vile koje se nalaze u tom mestu.

Prvu vilu je kupio papa Klement 1596, a od 1626. pape tu povremeno borave, obično po dva meseca za vreme velikih letnjih vrućina u Rimu. Kontakata sa stanovnicima gotovo da i nije bilo.

Dvojica papa, Pije Dvanaesti i Pavle Šesti, umrli su u Kastel Gandolfu 1958, odnosno 1978. godine. Tek je papa Jovan Pavle Drugi, koji je umro 2005, posvetio više pažnje gradiću tako što je obavezno prisustvovao mesnim proslavama koje se održavaju 6. i 15. avgusta.

U Vatikanu je saopšteno da će oproštaj sa papom pred njegov ulazak u helikopter u danas u 17 sati biti izuzetno skroman. Tu će se, kako se navodi, naći samo prvi među kardinalima – Angelo Sodano.

---------------------------------------------------

Kako se bira papa

Prema navodima zvaničnika u Vatikanu kardinali će početi sastanke u ponedeljak da odluče kada će se zakazati konklava za izbor novog pape. Konklave su najstariji metod izbora čelnika neke institucije u svetu. Papa Grgur Deseti je, podstaknut dugom istorijom političkog uplitanja u izbor papa i dugim razdobljima upražnjenog mesta rimskog biskupa, odlučio da se izbor obavlja tako što će se kardinali zaključati spolja i na taj način izolovati od spoljnog sveta. Kardinali ostaju zaključani u prostoriji sve dok ne izaberu novog poglavara.

Papa Pavle Šesti propisao je 1970. godine da u konklavama mogu učestvovati samo kardinali mlađi od 80 godina, a Jovan Pavle Drugi je broj kardinala ograničio na maksimum 120, a za izbor pape potrebno je da kandidat dobije dve trećine glasova prisutnih. Naslednika Benedikta Šesnaestog biraće 117 kardinala od kojih je on imenovao 67, a Jovan Pavle Drugi 50.