Kosovo – sredstva i ciljevi

Američki predsednik je pred polazak za Bugarsku rekao da o Kosovu ne može biti vođen "beskrajan dijalog", a posebno ne o problemu "o kome imamo svoje mišljenje". Njegove reči sad u raznim varijacijama ponavljaju neki političari u Evropi. Buš je sve to zaokružio strahovanjem od neispunjenih "očekivanja".

Čijih očekivanja? Očigledno, samo jedne strane u pregovorima. Cilj je, dakle, jasan. Za Buša je to "nezavisnost Kosova", a jedina dilema za američku administraciju jeste kako što pre stići do tog cilja. Sve drugo je, prema tom tumačenju – opasno.

To nameće pitanje jesu li za postizanje "očekivanih ciljeva" stvarno dozvoljena sva sredstava? Jesu li sredstva i ciljevi u nekoj međusobnoj vezi? Mogu li sredstva da utiču na krajnji cilj i ima li svako odrešene ruke da sredstva za postizanje svojih ciljeva bira po svom nahođenju? Drugim rečima – da li nečiju viziju o dobrom cilju opravdavaju i nerazumna, nečasna i loša sredstva?

Zna se kakav je odgovor na to pitanje dao Nikolo Makijaveli – neka se vladalac "samo trudi da pobeđuje i da drži vlast, pa će sredstva kojima će se služiti uvek biti smatrana časnima i biće hvaljena", jer se svetina zadobija "uspešnim ishodom poduhvata". Da ovakav politički kredo ima teške mane vidimo na primeru Iraka, gde nešto laži i naopakih metoda "rada" oslobodilaca može da uprska dugo pripremani scenario "demokratizacije" Bliskog istoka. I na domaćem terenu nam ne fali sličnih iskustava, naročito iz vremena Slobodana Miloševića.

Makijavelijevom učenju o ciljevima i sredstvima u politici suprotstavio se i Mahatma Gandi. Gandijev način političke borbe, međutim, na Kosovu ne uživa popularnost, iako je Rugova svojevremeno pominjao "gandijevski otpor" kao sredstvo za odvajanje Kosova od matice.

Stav da sredstva i ciljevi nisu u vezi po Gandiju je "velika greška", jer oni su povezani kao "seme s drvetom". Da bi dokazao svoju tezu, Gandi u jednoj od rasprava navodi sledeći primer: "Ako želim da ti otmem sat, onda moram da se borim za njega; ako želim da ga kupim, onda moram da ti platim; a ako ga želim na poklon, onda moram da zamolim. U zavisnosti od toga kakva sam sredstva upotrebio, sat je ukraden, moje je sopstveno vlasništvo ili dar. To su tri različita rezultata nastala upotrebom tri različita sredstva. Tvrdiš li i dalje da sredstva nisu važna?"

Jasno je da su cilj i sredstva neraskidivo povezani, ne samo u svakodnevnom životu. Međunarodna politika nije izuzeta iz tog pravila. Jedno je dogovoriti se o statusu Kosova u pregovorima, a nešto sasvim drugo jednostrano proglasiti nezavisnost (srpske) pokrajine. Jedno je stečena imovina, drugo je poklon, a nešto sasvim treće je krađa. Ako je važan cilj, još važnije je kakav put do njega vodi i kakva sredstva su iskorišćena za njegovo postizanje.

Očigledno su u UN i u Kontakt grupi svesni da su sredstva važna, inače ne bi toliko nade polagali u rešenje koje bi bilo nekakvim sporazumom – ako ne između dve strane u pregovorima onda bar "trgovinom" između velikih sila – dogovoreno u Savetu bezbednosti OUN. Jedno je dogovoren status i sporazum koji osigurava dugoročnu stabilnost i mir, a nešto sasvim drugo je diktat jednostranih zahteva, truli mir i likovanje same jedne strane uz istovremeni poraz, nesreću i poniženje za drugu. Takav ishod ostao bi označen kao nepravedan i kao nasilje koje bi u nekom drugom istorijskom trenutku moglo doneti novo nasilje i čak svoje poništenje.

Zato je važno da se do sporazuma o Kosovu dođe pregovorima, a samo za nečasnog čoveka svako je sredstvo opravdano.