Mošti svetog Đorđa u Prokuplju

Prokuplje – Stara prokupačka crkva, koja potiče s kraja devetog ili početka desetog veka, po mnogo čemu je jedinstvena. Ona, najpre, spolja ima izgled trobrodne bazilike, a unutra je petobrodna. U južnom, petom brodu, čiji je ulaz bio zazidan u vreme turskih najezda, čuvaju se mošti svetog Prokopija. Po donošenju zemnih ostataka ovog ranohrišćanskog sveca, grad je dobio po njemu ime – grad svetog Prokopija, odnosno današnje Prokuplje. Prvi put se pod tim imenom pominje u jednoj povelji kneginje Milice iz 1395, kojom ona poklanja manastiru svetog Pantelejmona na Svetoj gori, između ostalog i "vinograd va grade svjatago Prokopija".
Međutim, malo je poznato da se u ovom hramu čuvaju mošti još jednog svetog ratnika – svetog Đorđa.

Po kazivanju prote Lazara Baraća, namesnika topličkog, ćivot sa moštima svetog Đorđa donela je u Toplicu porodica Pešić, kada se krajem 19. veka doseljavala iz sela Lopiže kod Sjenice. Mile Pešić doneo je ćivot u selo Prebrezu podno Jastrepca gde se nastanio, sa amanetom predaka da ga preda prvoj crkvi koja nije porušena. Takvih u Toplici skoro da nije bilo.

Pešići su ćivot spakovali u kovčeg gde se čuvala devojačka sprema. ako bi neko slučajno seo na taj kovčeg, odmah bi nešto od stoke stradalo: krava, ovca, svinja... Otuda se Mile odluči da pređe pedesetak kilometara do Prokuplja i ćivot preda crkvi. Njegov unuk Slava seća se da je sa dedom dolazio 1934. godine da se pokloni moštima svetog Đorđa, kad su patrijarh Varnava i kralj Aleksandar Karađorđević prisustvovali velikoj svečanosti obeležavanja hiljadugodišnjice prokupačke crkve. Tada je i osnovan odbor za izgradnju nove crkve za smeštaj moštiju svetog Đorđa. Projekat je uradio poznati beogradski arhitekta Deroko, a određeno je i mesto – pored zgrade Načelstva. Uskoro je izbio rat, pa je sve ostalo samo na pokušaju.

Nedavno je, po odluci gospodina Irineja, episkopa niškog, deo moštiju svetog Đorđa odnet u Kruševac i položen u crkvu koja nosi ime ovog sveca. Tada je, uz odgovarajuću molitvu, posle mnogo vekova, otvoren ćivot. U njemu su nađeni delovi šake, kao i kože sa glave obložene kosom. Sveštenike i naučnike iznenadila je, takođe, unutrašnjost ćivota. Na gornjem poklopcu otkriven je grafički list izduženog oblika, podeljenog na sedam polja. U sredini je predstava svete Trojice, a na šest polja predstavljen je ciklus o svetom Đorđu. Sve je praćeno i crkvenoslovenskim tekstovima.

Prema prvim nalazima arheologa, verovatno je reč o grafičkom radu iz druge polovine 18. veka, koji podseća na radove znamenitog Hristifora Žefarovića. Ako se to potvrdi, biće ovo prvi primerak njegovog ili sličnog rada južno od Save i Dunava. Kako je ovamo dospeo, tek treba da se utvrdi. Po rečima prote Lazara, ovih dana se ozbiljno radi na pokretanju akcije za izgradnju hrama svetog Đorđa. Direkcija za izgradnju planira da se on podigne na bregu kod Doma starih i u svojim planovima zacrtala je 40 ari placa. Ostaje da se oglasi i Opština i donatori, naravno.