EU bankarima saseca bonuse
Evropski bankari ubuduće neće moći da se nadaju nepristojno visokim bonusima kojima ih je Božić Bata, bez obzira na poslovne rezultate, tradicionalno nagrađivao i tokom godina globalne krize 2007–2009.
„Prvi put u istoriji regulisanja finansijskog tržišta EU, ograničićemo bonuse koji su izazvali javni narodni gnev”, poručio je austrijski poslanik Otmar Karas, nakon 18 meseci mučnih pregovora između Evropskog parlamenta i predstavnika vlada članica EU.
Po predlogu koji će 5. marta dalje razmotriti ministri finansija EU, bankari će za svoje lične poslovne poduhvate moći da prime nagradu u visini od najviše jedne godišnje plate.
Pod izuzetnim uslovima primiće bonus od dve godišnje plate, ali samo uz pismeno odobrenje 75 odsto deoničara finansijske institucije za koju rade.
Ako bude usvojeno, ovo trimovanje godišnjih nagrada vodećih finansijskih eksperata važiće za sve banke sa sedištem u EU: američke, azijske, ruske, ali i za filijale evropskih banaka koje posluju na drugim finansijskim terenima sveta.
Evropa je za sada jedino finansijsko tržište na svetu koje planira ovakvu drastičnu uravnilovku bankarskih bonusa.
Motivi Brisela su jednostavni: pohlepni bankari spremni na ogromne finansijske rizike primali su godinama neopravdane i raskalašno visoke bonuse.
Uprkos skromnim finansijskim rezultatima i brojnim skandalima, britanski bankari su, recimo, na kraju 2011. sebi podelili 13,9 milijardi funti.
EU je istovremeno, da bi spasla bankarski sektor od njegovih finansijskih pustolovina, na račun lakomislenih finansijskih institucija od 2008. upumpala oko 2.000 milijardi evra novca budžetskih obveznika.
Suočena sa masovnim osiromašenjem i rastućim nezadovoljstvom stanovništva, sa jedne, i rasipničkim bonusima bankara, EU je pre godinu i po dana odlučnije krenula u reforme bankarskog sektora, povrh međunarodnog plana „Bazel 3”.
Ako bude usvojen, najnoviji plan o poravnavanju bonusa, obavezno bankarsko prijavljivanje profita i novčanih rezervi važiće već od januara 2014. godine.
Najveći protivnik smanjivanja bonusa je London, vodeći finansijski centar EU sa oko 700.000 zaposlenih u bankarskom sektoru. Motivi Sitija, sedišta lavovskog dela berzanskih transakcija, jednostavni su.
Najuspešniji bankari u Sitiju neretko zarađuju i pet miliona funti godišnje, a bonusi su donedavno premašivali 10 njihovih godišnjih ličnih dohodaka.
Bilo kakvo smanjivanje očekivanih primanja, upozoravali su iz Sitija, oteraće bankarske talente u druge finansijske centre: Cirih, Singapur, Hongkong.
Zato je preliminarni plan o zasecanju bonusa juče odmah izazvao oštra reagovanja u Londonu.
„Nikog ne treba da začudi da antievropsko raspoloženje u Britaniji nakon ovoga još poraste. EU poseduje neosporan talenat da smisli reforme kojima će ugroziti svoje interese”, ocenio je juče gradonačelnik Londona Boris Džonson.
„Brisel nema načina da zaustavi karijere talentovanih bankara. Plan o sasecanju bonusa je najveća samoobmana u Evropi od kada je car Dioklecijan nastojao da reguliše cenu hrane u starom Rimu.”
Britanski premijer Dejvid Kameron najavio je da će dobro prostudirati ponuđeni predlog o regulisanju bankarskih bonusa pre sledeće runde evropskog izjašnjavanja 5. marta. London ovog puta nema mogućnost da blokira odluku.