Tri cilja misije SB UN

Misija Saveta bezbednosti UN, čiji je cilj da pre rasprave o budućem statusu Kosova "proveri situaciju na terenu", trebalo bi da večeras doputuje u Beograd, gde će se u sutra sastati sa najvišim srpskim zvaničnicima, a prekosutra otputovati u Prištinu. Ova misija, koju predvodi belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke, a u kojoj će biti i novi američki ambasador pri UN Zalmaj Kalizad završava se u subotu, razgovorima u Beču sa specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem.

U pismu koji je predsedavajući Saveta bezbednosti britanski ambasador Emir Džons Peri uputio generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, navodi se, kako prenosi Beta, da će ova misija imati tri cilja – da se iz prve ruke obavesti o napretku postignutom na Kosovu od usvajanja rezolucije 1244; da dobije direktne informacije od srpskih i kosovskih zvaničnika, kao i od predstavnika kosovskih manjina, o političkoj društvenoj i ekonomskoj situaciji na Kosovu. A treći cilj je da dobije direktne informacije o situaciji na terenu i političkoj, društvenoj i ekonomskoj situaciji na Kosovu i u regionu i od predstavnika međunarodne zajednice u Briselu, dodaje se u pismu. Posebna misija SB UN sastaće se, pre dolaska u Beograd, danas u Briselu s visokim funkcionerima EU i NATO-a, preneli su Tanjugu u Briselu zvanični izvori u tim institucijama. Ambasadori članica SB će se u briselskoj palati "Egmont" sastati s generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hop Sheferom, evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom i specijalnim izaslanikom EU za status Kosova i Metohije Štefanom Leneom. Pre toga, njih će primiti Karel de Guht, ministar spoljnih poslova Belgije, čiji ambasador u SB Johan Verbeke predvodi delegaciju. Tanjugovi izvori prenose da će funkcioneri EU i NATO-a preneti delegaciji svoje procene situacije na Kosmetu i obrazložiti plan za misiju EU koja bi trebalo da zameni Unmik, kao i plan za nastavak aktivnosti Kfora.

Rusija ostaje pri svojim stavovima u vezi sa Kosmetom, što potvrđuju i reči ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, koji je, preksinoć u Luksemburgu, na zajedničkoj konferenciji za novinare s trojkom EU, izjavio da je za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije neophodno ispunjenje Rezolucije 1244 SB UN, koje bi omogućilo nastavak pregovora. "Rešenje treba da prihvate obe strane da bi se izbegao rizik nove destabilizacije", izjavio je Lavrov, dodajući da je "takvo rešenje sasvim moguće ukoliko se izbegnu pokušaji jednostranog nametanja rešenja". "Pokušavamo da rešimo ovo pitanje u okviru Rezolucije 1244 i njene primene. To će omogućiti dalje pregovore koji bi bili pod kontrolom SB, te nastavak vojne i civilne misije na Kosovu", izjavio je Lavrov.

Kosovski premijer Agim Čeku izjavio je, međutim, da politički zvaničnici kosovskih Albanaca u Prištini nisu spremni za obnavljanje pregovora o budućem statusu Kosova, preneli su prištinski mediji.

Reagujući na izjavu premijera Srbije Vojislava Koštunice, da će dolazak verifikacione misije SB UN na Kosovo označiti potpuno novi ciklus rešavanja budućeg uređenja pokrajine, Čeku je za Bi-Bi-Si ocenio da će dolaskom misije UN biti okončano definisanje statusa Kosova.

Na Kosovu se čeka na definitivan stav Moskve o budućem statusu pokrajine, piše bečki dnevnik "Standard" i ocenjuje da bi eventualno jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova predstavljao neuspeh međunarodne zajednice, pre svih EU.   "Standard" naglašava da se trenutno priprema protektorat EU, koji predviđa da međunarodni civilni predstavnik treba da zameni administratora UN, koji će kao i visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini imati mogućnost da smenjuje političare i menja zakone, dodajući da je za popunjavanje te funkcije u igri Holanđanin Piter Fejt.

-------------------------------------------------------------------------

Titov: Rešenje na osnovu Ahtisarijevog plana neće proći u SB

Moskva – Rešenje za budući status Kosova i Metohije na osnovu plana koji je razradio specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari ne može da prođe u Savetu bezbednosti UN, izjavio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vladimir Titov. "Rekli smo da nećemo podržati rešenje koje ne podržavaju obe strane (Srbi i Albanci) u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rešenje na osnovu predloga Ahtisarija u Savetu bezbednosti neće proći", rekao je Titov, a prenela je, kako navodi Tanjug, ruska agencija Interfaks.

Agencija Itar-Tas je prenela da je Titov, govoreći o mogućnosti upotrebe veta prilikom glasanja o Kosovu, rekao da "pretnja vetom treba da stimuliše strane za dođu do uzajamno prihvatljivog kompromisa".

Ruski diplomata je upozorio da bi u slučaju izbijanja nasilja na Kosovu, Rusija u SB tražila razmatranje pitanja svrsishodnosti nastavka političkog procesa.

"Ako na Kosovu dođe do eskalacije nasilja, mi ćemo odmah tražiti razmatranje pitanja da li je celishodno nastavljati politički proces ako je nezrela situacija u pokrajini", rekao je Titov. "Čudi nas da kosovski Albanci ucenjuju međunarodnu zajednicu, preteći da će početi krvavi pokolj ako ne dobiju nezavisnost. To je neprihvatljivo", istakao je Titov, dodajući da "ništa ne smeta kosovskim Albancima da normalno organizuju svoj život".

Titov nije isključio mogućnost da se uloga Evropske unije proširi u rešavanju "kosovskog pitanja", dodajući da je "potpuno moguća transformacija međunarodnog prisustva u pokrajini, koja bi odgovarala zadacima aktuelnog trenutka".

Predstavnici kosovskih vlasti i opozicije ocenili su, kako prenosi Beta, da je izjava Titova novi pritisak Rusije, ali da Moskva najverovatnije neće iskoristiti pravo veta.

Reagujući na do sada najsnažniji nagoveštaj da bi Rusija mogla da iskoristi veto, politički savetnik premijera Kosova Arben Cirezi izjavio je da vlada Kosova veruje da će Rusija nastaviti da bude konstruktivan deo angažovanja međunarodne zajednice u rešavanju statusa Kosova, a potpredsednik opozicione Demokratske partije Kosova Hajredin Kući ocenio je da je ta izjava dokaz da ruski stav postaje sve oštriji i da ima za cilj da uspori rešavanje statusa Kosova. Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je, pak, da je izjava Titova "uvertira za direktne razgovore predstavnika SAD i Rusije". "Nažalost Srbija i kosovski Albanci su izbačeni iz igre. Oni više nisu u igri po pitanju statusa i sudbine plana (specijalnog izaslanika Martija) Ahtisarija. Mislim da će sada dogovor pasti između velikih sila i nisam siguran da je to najbolje rešenje", dodao je on.