Sklonište za decu ulice

Sklonište za decu ulice, koja su gotovo potpuno prepuštena sama sebi, biće otvoreno sredinom jula, saznajemo u Centru za integraciju mladih. Ova nevladina organizacija, koja postoji duže od dve godine, stvoriće prihvatilište koje se može nazvati pionirskim – deca koja bez zaštite roditelja, ili institucija lutaju Beogradom dobrovoljno će, i po potrebi, moći da dolaze u jednu instituciju, bez neprijatne pratnje policije ili socijalnog radnika.

Milica Đorđević i Mila Muškinja iz centra upoznale su, u toku dvogodišnjeg terenskog rada, oko 130 dece koja lutaju ulicama Beograda. Najmlađe među njima je devojčica od pet godina, ali ovaj problem, kako kažu, ima još jednu, strašniju dimenziju: postoji i druga generacija dece ulice, bebe koje su nastale iz veza unutar ove grupe mališana.

– Naši terenski radnici šest puta u toku nedelje obilaze decu i izlaze im u susret ukoliko im je potrebna odeća, obuća ili hrana, ili, recimo, pomoć pri ružnom susretu sa policijom. Na to se često žale, kada ih policajac zatekne na ulici i traži im ličnu kartu koju nemaju, pa ih zbog toga smesti u pritvor. Ona su u raskoraku, jer društvo od njih zahteva taj dokument, a nije učinilo mnogo da ga dobiju – objašnjava Mila Muškinja.

Milica Đorđević kaže da je u toku 2006. godine u Centru za socijalni rad evidentirano 562 dece različitog uzrasta, a od toga broja 400 do 500 se nalazi na teritoriji Beograda.

– Dok su mlađa, deca su često u kontaktu sa roditeljima, a najviše je adolescenata koji su na ulici praktično samostalni. U Beogradu ima organizovanih grupa dece koja žive ispod mostova, po vagonima, u šahtovima ili napuštenim kućama. Što se novca tiče, snalaze se tako što peru prozore na kolima, čuvaju automobile na parkingu, prodaju sitnice ili fizikališu. Među njima ima i one koja se bave prostitucijom i sitnim kriminalom – kaže Đorđevićeva.

Veliki problem sa decom ulice nastaje pri susretu sa ustaljenim sistemom unutar standardnih prihvatilišta, kažu naše sagovornice. Njihov način života im ne dozvoljava da se ukalupe u zacrtani dnevni plan.

– U prihvatilištu deca imaju doručak, ručak i večeru, u tačno određeno slobodno vreme, buđenje, spavanje. Mališani koji lutaju nisu navikli na to, jer su dugo prepušteni sami sebi. Naravno, to ne znači da će u našem prihvatilištu biti bezvlašće. Deca će imati slobodu u tom smislu što će moći da dođu, ili odu kada žele – veli Mila Muškinja.

Ona kaže da će mališani koji prihvate dolazak u sklonište na raspolaganju imati socijalnog radnika, terapeuta, po potrebi medicinsku sestru, kao i kreativne i obrazovne radionice, kako bi stekli neophodan minimum obrazovanja. Centar će sarađivati sa policijom. U početku, prihvatilište će imati tri kreveta, a deca će moći da prespavaju dva dana.

– Niko ih neće primoravati da se vrate roditeljima od kojih su pobegli, jer među decom ima i one koja su već deset godina na ulici i to nikako ne žele. Potrebno je da im pomognemo, ali samo ako ona to prihvataju – objašnjava Milica.

Novac za buduće prihvatilište obezbeđen je iz fonda za socijalne inovacije i od britanske organizacije Save the children, a partner je Gradski centar za socijalni rad.

Milica i Mila kažu da su deca sa kojom se gotovo svakodnevno sreću oduševljena idejom. Čak su napravila i malu maketu od kartona i plastelina, zamišljajući kako bi trebalo da izgleda njihov budući, makar i povremeni dom, daleko prijatniji od vagona i podnožja mostova.