Rezervni plan "narodnjaka" ili zastrašivanje DS-a?

Od mogućnosti da koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije formira manjinsku vladu uz, kako je to najavio Velimir Ilić, podršku Srpske radikalne stranke, izgleda nema ništa. Iz SRS-a juče su izričito poručili da ne pregovaraju ni sa jednom strankom o formiranju nove vlade i da neće podržati, niti prihvatiti podršku za formiranje bilo čije manjinske vlade. Radikali, inače, to ponavljaju još od izborne noći, zvanično ne ostavljajući nikakvu mogućnost za koaliciju sa bilo kim, ali su juče reagovali, očigledno isprovocirani izjavom lidera Nove Srbije.

– Očekujem da naša koalicija uskoro postigne dil sa radikalima da napravimo manjinsku vladu. Tu vladu bi u Skupštini podržavao SRS – rekao je Ilić za "Večernje novosti" objašnjavajući da bi ta vlada, koju bi predvodio Vojislav Koštunica, bila oročena do kraja godine, kada bi bili održani izbori na svim nivoima. U međuvremenu parlament bi, prema Ilićevoj zamisli, pod vođstvom Tomislava Nikolića, zamenika predsednika SRS-a, izglasao set izbornih zakona koje treba doneti pre održavanja predsedničkih i lokalnih izbora.
Ilić je, međutim, izbegao da precizira ko iz koalicije DSS-NS pregovara sa čelnicima radikala o eventualnoj saradnji, kao i kada se očekuje takav dogovor.

SRS je pozvala medije da ne forsiraju izjave predstavnika vlasti koji bi da "skinu sa sebe odgovornost za haos u zemlji" i istakao da ne želi da učestvuje u "bilo čijim prljavim političkim igrama, kao i u prebacivanju odgovornosti na druge političke subjekte".

Da li je u pravu Ilić ili istinu govore radikali, juče nije bilo moguće utvrditi, s obzirom na to da u strankama "narodnjačke koalicije" nije bilo moguće dobiti zvaničan stav stranaka povodom najava mogućnosti formiranja manjinske vlade. Zanimljivo je i da ni iz Demokratske stranke, ni iz G17 plus, stranaka koje već dva meseca pregovaraju sa DSS-NS o formiranju zajedničke vlade, od "narodnjaka" nije zatraženo zvanično objašnjenje da li ozbiljno rade na rezervnoj varijanti.

Božidar Đelić, kandidat DS-a za premijera, međutim, kaže da je manjinska vlada DSS koju bi podržali radikali, matematički moguća, ali i da bi to "bilo izuzetno rđavo za zemlju". On je u Svilajncu, kako prenosi Beta, rekao da bi u tom slučaju DS bio izuzetno snažna opozicija takvoj vladi.

U G17 plus nisu zabrinuti Ilićevom izjavom i ne žele da je komentarišu. U ovoj stranci, kako nam je rečeno, veruju da je predsednik NS-a istupio bez konsultacija sa Vojislavom Koštunicom, liderom DSS-a, sa željom da sebi pojača pozicije u finišu pregovora.

Izvori "Politike" iz NS-a motiv za ovakvu Ilićevu izjavu vide u želji da pregovori sa DS-om i G17 plus izađu iz "pasivne faze" u koju su zapali.

Naši sagovornici u DSS-u bili su zatečeni izjavom ministra za kapitalne investicije, pošto su uvereni da će vlada stranaka takozvanog demokratskog bloka ipak biti formirana. Konkretnije informacije u vezi sa tim, kako tvrde, treba očekivati posle prvomajskih praznika.

I dalje potencirajući dve ponude za sastavljanje vlade, koje je DS uputila DSS-u, Đelić je izjavio da je uveren da je Srbija bliža formiranju nove vlade nego novim izborima, "koje ne želi ogromna većina građana". On je izrazio i očekivanje da će DS uskoro dobiti odgovore na ponude za formiranje vlade koje je uputila i da će biti pronađeno "dobro rešenje za Srbiju".

Njegov partijski kolega i potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac ne isključuje, međutim, mogućnost novih izbora, koji bi mogli da dovedu do dobrog rešenja.

Potpredsednik DS-a je u intervjuu Tanjugu rekao da bi, ako treba da bira između mogućnosti da na sledećim izborima radikali dođu na vlast sa DSS i da se formira vlada do 14. maja, izabrao vladu, ali ne po cenu da DS uruši svoj kredibilitet.

– Demokratska stranka je već učinila korak od "sedam milja" u odnosu na izborne rezultate i više nema prostora za nove ustupke Demokratskoj stranci Srbije i G 17 plus – rekao je Šutanovac. On je ubeđen da postoji struja unutar DSS-a koja bi sa radikalima pravila vladu, "što ne znači da to neće učiniti na sledećim izborima". Šutanovac, takođe, ne vidi dobru volju "druge strane" da se napravi vlada.

– Tačnije, vidim da postoji želja da se ošteti kapacitet DS, što je neprihvatljivo – rekao je on, dodajući da iz novina "saznaje" kome će pripasti resor policije – njemu ili Draganu Jočiću, iako o tome, prema njegovim rečima, nije bilo razgovora.

Iako je manjinska vlada jedna od varijanti, prema mišljenju Miodraga Radojevića sa Instituta za političke studije, Srbija je ipak bliža novim izborima nego vladi DSS-NS koju bi podržali radikali.

– Takva vlada ne bi uživala međunarodnu podršku i zato je pitanje koliko je u ovom trenutku, kada se rešava pitanje Kosova, osnovana ideja za njeno formiranje. Moguće je da bismo od nje imali više štete nego koristi – kaže Radojević za "Politiku" i ocenjuje da bi bio sporan i legitimitet te manjinske vlade.

Iz takve vlade najveći profit bi, prema njegovom mišljenju, izvukli radikali, koji bi sebe prikazali kao konstitutivni, državotvorni faktor i na tome bi dalje gradili svoj rejting. Radikalima, kako kaže, nije bitno da li će izbora biti krajem godine, posle njihove podrške manjinskoj vladi, ili sad, jer se njihov rezultat ne bi znatno razlikovao.

Dobitak DSS-a u toj varijanti očigledno je ostanak na vlasti, što bi istovremeno mogli da predstave i kao svoju najveću žrtvu i spremnost da snose sve konsekvence takvog poteza, ocenjuje Radojević ukazujući da Ilićev istup može da bude i samo deo taktike pritiska na DS, a istovremeno i poruka međunarodnoj zajednici da, ukoliko nastavi sa dosadašnjom politikom u vezi sa Kosovom, u Srbiji može doći do jačanja ekstremnih snaga.