Programeri Majkrosofta nisu zaboravili Gukija

Kragujevac – Kada je ušao u nastavničku kancelariju Prve gimnazije, kao i obično da zameni dnevnike u pauzi između časova, Zoran Vasiljević Guki nije ni slutio da ga čeka prijatno iznenađenje. Prošle nedelje bivši đaci su mu priredili svečani doček i poklonili mu plaketu, sa namerom da pokažu da nisu zaboravili najdražeg profesora informatike, koji im je preneo dovoljno znanja da mogu da se zaposle u Razvojnom centru „Majkrosofta” u Beogradu. Ovaj lep gest kolege profesori pozdravili su dugim aplauzom.

– Stvarno sam bio iznenađen. Uopšte nisam znao zbog čega se napravila gužva. Čuo sam samo da se u školi organizuje prezentacija „Majkrosoftovog” centra. To su moji đaci, koji su još pre šest, deset ili više godina završili gimnaziju – kaže Vasiljević, jedan od prvih profesora informatike u Kragujevcu.

Iako nema šešir kao čuveni Kosta Vujić, Guki je i bez tog detalja omiljen među svojim učenicima. I sadašnjim i bivšim. Jedan od njih je i Aleksandar Vujić, danas stariji vođa razvoja u „Majkrosoftovom” centru.

– Prvu gimnaziju sam završio 1998, sa prosečnom ocenom pet. Profesor Vasiljević mi je predavao računarstvo i informatiku sve četiri godine. Zahvaljujući njegovom trudu i načinu rada uspeo sam da se zaposlim u „Majkrosoftu”, gde radim već tri godine – s ponosom kaže ovaj nekadašnji gimnazijalac.

Vladimir Ivanović je još jedan Gukijev đak koji u „Majkrosoftovom” centru u Beogradu danas gradi uspešnu karijeru

– Profesor Vasiljević me je motivisao da se akademski i profesionalno usavršavam. I danas pamtim mnoge njegove lekcije. Izuzetno mi je drago što sam došao u priliku da mu, zajedno sa kolegama, zahvalim u ime „Majkrosoftovog” centra – navodi ovaj programski menadžer.

Profesor Vasiljević je završio matematiku i informatiku na beogradskom PMF-u, a u kragujevačku Prvu gimnaziju, danas školu sa statusom ustanove od nacionalnog značaja, došao je početkom osamdesetih godina prošlog veka. U to vreme nastava informatike je bila tek u povoju. U školi je bilo svega dva „komodora 64“ koje su delili svi učenici.

– Tada je zaista bilo malo ljudi koji su uopšte nešto znali o računarima i programiranju. Zato nije bilo jednostavno osmisliti nastavni program. Ja bih đacima zadavao zadatke, a oni su ih radili kod kuće, na papiru. U školu je tek kasnije stigla jedna jača mašina „borous 20“ – priseća se jedan od pionira nastave informatike u Kragujevcu.

Vrsnom poznavaocu „bejzika“, „kobola“, „fortrana“ i drugih programskih jezika pojava interneta omogućila je lakši i kvalitetniji rad sa učenicima, ali je vremenom to prouzrokovalo i neke „nevolje“.

– Pojedini učenici neke oblasti danas danas znaju bolje od svog profesora – iskren je Vasiljević, koji već petnaestak godina predaje i specijalizovanom matematičkom odeljenju koje je osnovano uz pomoć beogradske Matematičke gimnazije i profesora Milana Čabarkape.

Nekada odličnom basketašu i ljubitelju piva godine više ne dozvoljavaju da upražnjava te aktivnosti. Umesto toga, šezdesetčetvorogodišnji profesor svoje slobodno vreme sada, uglavnom, provodi u prirodi ili igra preferans. Ima dva „labradora“, strastveni je pčelar i dobar poznavalac gljiva. U mladosti je držao i golubove koji guču. Otuda i njegov čudan nadimak.

Porodica mu je najveći oslonac, a đaci koji ga poštuju svedočanstvo da je predavao sjajno. Neki su se svom Gukiju odužili plaketom, a drugi tako što su čitaocima „Politike“ pružili priliku da ga bar malo upoznaju.