Belaj u Srebrenicu dolazi sa strane

Od našeg stalnog dopisnika
Srebrenica, 26. aprila – Poziv na kolektivno iseljavanje Bošnjaka iz Srebrenice i odlazak pedesetak ljudi u Sarajevo gde već danima žive pod šatorima jeste politički pritisak uoči predstojećih pregovora o promeni Ustava BiH i reformi policije. To je jako podlo poigravanje našom sudbinom i sudbinom Bosne i Hercegovine, ocenio je za naš list predsednik Kruga intelektualaca Srebrenice Ilijas Begić, inače opštinski ekološki inspektor.

"Dobro je da je ogromna većina srebreničkih Bošnjaka prozrela namere predsednika Stranke za BiH Harisa Silajdžića, šefa Stranke demokratske akcije Sulejmana Tihića i lidera Socijaldemokratske partije BiH Zlatka Lagumdžije. S obzirom na genocid počinjen ovde nad Bošnjacima, oni – računajući na emocije – pokušavaju da na nesreći koja nas je snašla zarade političke poene. Za razliku od onih koji su ljude pozivali da odu, mi smo im govorili da ostanu", objašnjava Begić.

Podaci su, dodao je on, neumoljivi: "Inicijativni odbor za poseban status Srebrenice predvodi Ćamil Duraković, čija porodica živi u Americi odakle se on vratio pre dve godine. On ima kuću i u sarajevskom naselju Bojnik. Načelnik opštine Abdurahman Malkić živi u Vogošći, njegov zamenik u Tuzli, a predsednik Skupštine opštine u Bajinoj Bašti... Osim toga, 22 opštinska odbornika uopšte ne žive u Srebrenici. Otkud  pravo tim ljudima da odlučuju o nama i Srebrenici u kojoj nemaju šta da izgube? Ja se kao Bošnjak, vernik i čovek koji se iz Sarajeva vratio na svoje ognjište stidim onoga što oni rade ovom narodu."

On ne poriče da je stanje u ovoj opštini izuzetno teško. Pre rata, dodao je Begić, u ovoj opštini je živelo 26.000 Bošnjaka i devet hiljada Srba. Danas, ona ima šest hiljada stanovnika – četiri hiljade Srba (dve su doseljenici iz Federacije BiH) i dve hiljade Bošnjaka. "Ako je samo Bošnjacima teško, zašto su otišli i Srbi, predratni stanovnici Srebrenice", upozorava Begić.

Krug intelektualaca Srebrenice, koji okuplja Bošnjake i Srbe, smatra da bi davanje statusa distrikta ovoj opštini izazvalo lančanu reakciju i međunacionalne sukobe. "Mi ne želimo da se naš grad pretvori u Bagdad. Naša formula je jednostavna: razgovor, dogovor i ekonomski napredak. Mi želimo evoluciju, a ne revoluciju. U političkom smislu poseban status vidim u sledećem: izvestan period sve odluke u Skupštini opštine treba donositi konsenzusom, a ne preglasavanjem. Policiju ovde takođe treba drugačije organizovati. Tako bismo izgradili međusobno poverenje", rekao je Begić.

Srebrenici je, naglasio je on, potreban i poseban ekonomski status – od poreskih olakšica do ulaganja. "Naš stav je da srebreničkim preduzećima treba dati prednost prilikom dodeljivanja poslova za koje Vlada Republike Srpske namera da izdvoji 16 miliona maraka. Šta nama, sa ekonomske tačke, znači to što je na izgradnju Memorijalnog centra u Potočarima potrošeno 15 miliona maraka, kada su sve te pare date preduzećima iz drugih opština", naglasio je Ilijas Begić.

Kada se uporedi broj stanovnika i broj izgreda, Srebrenica je prema podacima, tvrdi on, jedan od najmirnijih gradova u BiH. Begić se jedino pribojava da – kao i u slučaju zahteva da Srebrenica postane distrikt – ne dođe neko sa strane i "napravi belaj". Ako bi se desilo tako nešto, nije isključeno da svi odu iz Srebrenice, jer, istakao je Ilijas Begić, "Bošnjaci i Srbi više ne žele da se međusobno tuku i ubijaju nego da žive".