Beograd nudi nadgledanu autonomiju za Kosmet

Misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, čiji je cilj da pre rasprave o budućem statusu Kosova proveri situaciju na terenu, razgovarala je juče u Beogradu sa najvišim srpskim zvaničnicima. Članovi petnaestočlane misije, koju predvodi belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke, sastali su se prvo sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, a, potom, sa predsednikom Borisom Tadićem. Razgovarali su i sa predstavnicima nekoliko nevladinih organizacija, kao i sa predstavnicima parlamentarnih stranaka. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je članovima misije Saveta bezbednosti UN da Srbija nudi nadgledanu autonomiju kao "rešenje koje ne zatvara mogućnosti", za budući status Kosova, izjavio je savetnik premijera Aleksandar Simić.

Simić, koji je i član državnog pregovaračkog tima, rekao je agenciji Beta da bi, s druge strane, prihvatanje predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti za Pokrajinu značilo kršenje međunarodnog prava i Povelje UN.

Prema njegovim rečima, takvo rešenje bi takođe zatvorilo i svaku drugu mogućnost, jer je reč o opciji koju kasnije nije moguće izmeniti.

Simić je dodao da je ambasadorka Velike Britanije Karin Pirs na sastanku izložila svoje shvatanje da Rezolucija 1244 UN ne opredeljuje pitanje statusa Pokrajine, već daje mandat Unmiku da stvori privremene institucije samouprave i omogući razgovor o statusu čiji ishod nije unapred predviđen Rezolucijom usvojenom 1999. godine.

Koštunica je na to rekao da se ne slaže sa takvom interpretacijom, ali da čak i ako se dopusti mogućnost da takva interpretacija postoji, Savet bezbednosti mora da bude vezan višim aktom – Poveljom UN.

Simić je dodao da je britanska ambasadorka rekla da je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer ocenio da bi, u slučaju prihvatanja nadgledane autonomije koju predlaže Srbija, to rešenje morao da sprovodi veliki broj vojnika, a da NATO nema dovoljno trupa za takve namene.

Koštunica je kazao da je uslov NATO-a za prestanak agresije na SRJ 1999. godine bilo povlačenje srpskih snaga i da je sada NATO u obavezi da garantuje mir i bezbednost, kao i da pitanje broja vojnika ne može opredeljivati status Kosova.

Simić je dodao da je ambasador SAD u SB Zalmej Halilzad pitao šta će Srbija uraditi ako SB usvoji osnovne elemente Ahtisarijevog plana. Prema njegovim rečima, Koštunica je na to rekao da je hipotetičko pitanje "krajnje neverovatno", kao i da je "neverovatno da bi SB mogao da donese rezoluciju koja bi prekršila Povelju UN. Predsednik vlade je dodao da na hipotetička pitanja ne može da daje odgovore jer postoji Rezolucija 1244.

Simić je kazao da je francuski ambasador pri UN Žan Mark de la Sablijer ocenio da je reč o teškim pitanjima i u osnovi postavio stvari kao kontradikciju dva važna pravna principa – principa poštovanja Povelje UN koja garantuje integritet i suverenitet država, ali i pravo naroda na samoopredeljenje.

Koštunica je odgovorio da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi na nacije, a ne nacionalne manjine i da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi na narode koji su živeli pod kolonijalnom upravom što nije slučaj sa kosovskim Albancima.

Koštunica je takođe govorio o stvarnom stanju na Kosovu i Metohiji i izneo "ubedljive podatke" koji ilustruju kako se ne poštuje Rezolucije 1244 SB UN, usvojena 1999. godine, izjavio je savetnik premijera Slobodan Samardžić, inače koordinator državnog pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju. Takođe, govorio je o položaju Srba koji su ostali na Kosovu, brojnim kidnapovanjima, ubistvima, ograničenom kretanju, razaranju stambenih objekata, crkava i uopšte srpskog duhovnog nasleđa.

Vladeta Janković, takođe savetnik premijera, izjavio je, kako prenosi Beta, da je suviše rano za procene da li u misiji Saveta bezbednosti UN postoji većinsko raspoloženje o statusu Kosova, ali da većina ambasadora tom problemu pristupa bez predrasuda.

"Zanimljivo je i karakteristično što je jedan od prisutnih ambasadora, iz Južne Afrike, rekao: ′Živeli smo u ubeđenju da postoje samo dva rešenja – status kvo i predlog Martija Ahtisarija, a sad vidimo da postoji i treća mogućnost′", naveo je Janković reči južnoafričkog diplomate. Savetnik premijera je ocenio da je to znak "bar otvorenosti za argumente, ako ne i više od toga".

Janković je ukazao na to da je među ostalim pitanjima postavljenim na sastanku bilo i jedno "možda nedobronamerno intonirano", kako Beograd zamišlja život sa Albancima s obzirom na istoriju sukoba i animoziteta.

Ambasadorima je, dodao je on, rečeno da život u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, na jugu centralne Srbije, ne predstavlja problem i da je to najbolji dokaz da se može živeti zajedno, ako postoji dobra volja.

Pomenut je argument i da u Beogradu žive desetine hiljada Albanaca bez problema, kao i da je desetak hiljada Albanaca tražilo medicinsku pomoć i prethodnih godina stavilo sudbinu u ruke beogradskih lekara, što su dokazi da poverenje postoji u najširim slojevima, rekao je Janković.

U razgovoru sa članovima Misije SB, predsednik Srbije Boris Tadić preneo je da za Srbiju nije prihvatljiva nezavisnost Kosova, kao ni plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji nije rezultat kompromisa. "Mi za Kosovo i Metohiju predlažemo punu autonomiju unutar Srbije u okviru koje treba da se pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane", rekao je Tadić, pošto su se ambasadori zemalja članica SB UN interesovali kako Srbija vidi budući status Kosova i šta bi bio kompromis koji Srbija predlaže.

U saopštenju Tadićevog kabineta navodi se da je predsednik Srbije istakao da je Srbija demokratska zemlja i izrazio uverenje da svi njeni građani, uključujući i kosovske Albance, mogu u njoj da ostvare sva svoja prava. "Tadić je naglasio da će Srbija braniti teritorijalni integritet i suverenitet zemlje diplomatskim, pravnim i mirnim sredstvima ne zaboravljajući evropsku perspektivu", piše u saopštenju.

Predsednik Srbije je, takođe, naglasio da Srbi koji su ostali u pokrajini žive u izuzetno teškim uslovima u kojima ne ostvaruju osnovna ljudska prava i nemaju elementarnu bezbednost i slobodu kretanja. "Tadić je rekao da je lično bio svedok teškog života Srba u enklavama Cernica, Šilovo, Velika Hoča, Orahovac, Goraždevac i drugim i izrazio nadu da će Misija SB UN pored razgovora u institucijama Srbije i privremenim institucijama Kosova i Metohije posvetiti pažnju i razgovorima sa ljudima koji žive u tim mestima", piše u saopštenju.

Predsednik Srbije je ukazao i na kontinuirane napade na Srbe i njihovu imovinu, kao i na verske objekte Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.

Misija SB UN danas boravi na Kosovu i Metohiji gde će razgovarati i sa predstavnicima kosovskih Srba i Albanaca.
B. Čpajak

--------------------------------------------------------------------------

Kojen: Srpski predlog najzad ravnopravan opciji nezavisnosti

Koordinator državnog pregovaračkog tima Leon Kojen, kako se navodi u saopštenju iz Vlade Srbije, predstavio je plan Beograda za suštinsku autonomiju Kosova i Metohije.

Kojen je posle sastanka za TV B92 izjavio da se srpski predlog suštinske autonomije za južnu pokrajinu najzad ravnopravno tretira sa opcijom nezavisnosti. On je podsetio da suštinska autonomija, između ostalog, podrazumeva strano vojno prisustvo na Kosovu, ali bez albanskih oružanih snaga, kao i kontrolu granica, zaštitu srpskog verskog i kulturnog nasleđa i zaštitu ljudskih prava, "To je jedan minimum važnih nadležnosti koje Srbija zadržava za sebe. Sam Ahtisari i njegovi saradnici za svih 14, 15 meseci pregovora apsolutno nisu hteli da posvete nikakvu pažnju našem predlogu suštinske autonomije za Kosovo", rekao je Kojen.
Tanjug

-------------------------------------------------------------------------

Dimitrijević: Pokazali volju da pronađu izlaz

Misija SB razgovarala je juče i sa predstavnicima nekoliko nevladinih organizacija u ambasadi Belgije. Među predstavnicima nevladinih organizacija bili su funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović, kopredsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević. Sastanku je prisustvovala i predstavnica Udruženja kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji Verica Romanović.

Prema onome što je Tanjugu rekao direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević, misija je, u razgovoru sa predstavnicima nevladinih organizacija, pokazala volju da nađe izlaz za rešavanje situacije na Kosovu i Metohiji uz uvažavanje interesa i Srba i Albanaca.

Dimitrijević je ocenio da među diplomatama UN postoji optimizam za povratak raseljenih sa Kosova, dodavši da oni koji podržavaju plan Martija Ahtisarija u tom dokumentu vide "više elemenata za povratak, nego što bi to mogla da pruži neka divlja situacija, kakva bi bila bez tog plana".

-------------------------------------------------------------------------

Verbeke: Srbija ne preti nasiljem

Osnovni zadatak Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija je da prikupi informacije i da se pripremi za donošenje odluke o statusu, izjavio je njen šef belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke. "Odluka će biti doneta kasnije u Njujorku, a ja u ovoj fazi ne bih da prejudiciram ishod", rekao je Verbeke posle sastanaka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom, predstavnicima stranaka i civilnog sektora.

"Mogu da potvrdim da je premijer Koštunica artikulisao ideju o nadgledanoj autonomiji, što je koristan dodatak. Dobili smo pisani dokument koji ćemo odneti u Njujork na dalje razmatranje", rekao je Verbeke dodavši da su predstavnici 15 članica Saveta razumeli da u Srbiji "postoji volja da se ovo pitanje reši bez nasilja i bez pretnji nasiljem".

Belgijski ambasador priznao je da je vreme koje će diplomate provesti u Srbiji kratko, ali je dodao i da je ovakva misija "priličan izuzetak". Iz Prištine, Misija će otputovati u Beč, gde je planiran razgovor sa izaslanikom generalnog sekretara UN Martijem Ahtisarijem.
V. R.