Argentinac Horhe Bergoljo novi papa

Vatikan – Kardinal Horhe Mario Bergoljo, 76, iz Argentine izabran je sinoć za novog poglavara Rimokatoličke crkve koji će 1,2 miliajrde vernika predvoditi pod imenom Franja.

On je prvi papa koji nije Evropljanin posle 1.300 godina, od vremena 8. veka i pape Gregora Trećeg rođenog u Siriji, a istovremeno je i prvi pripadnik jezuitskog reda izabran za Hristovog vikara na zemlji.

Prošlo je više od sata od pojave belog dima iznad Sikstinske kapele kada se na balkonu bazilike Svetog Petra pojavio kardinal Žan Luj Turan obraćajući se masi od desetina hiljada ljudi tradicionalnom porukom:  „Annuntio vobis gaudium magnum... habemus papam!”, Najavljujem s velikom radošću… imamo papu!

Tek tada javnost saznaje njegovo ime: Franciskum, kako se uobičajeno prvo kaže na latinskom. Novi papa, treći za redom koji nije Italijan, zamenio je Benedikta Šesnaestog koji se prošlog meseca iznenada povukao, što je bio prvi takav slučaj posle više od 600 godina. Papa Franja je svoje obraćanje pred bazilikom Svetog Petra počeo molitvom Jozefu Racingeru, počasnom papi, posle čega je 266. poglavar Rimokatoličke crkve i biskup Rima dao tradicionalni blagoslov i okupljene zamolio da se za njega pomole.

                                                            ***

Posle povlačenja pape Benedikta, koji je zadržao titulu počasnog pape, u Rimu se na konklavi – glasanju van očiju javnosti u Sikstinskoj kapeli – okupilo 115 kardinala mlađih od 80 godina koji imaju pravo izbora novog pape.

Mada se pretpostavljalo da crkva želi da dobije novog papu do Uskrsa koji pada 31. marta, brzina kojom je papa Franja izabran predstavljala je prvo iznenađenje. Kako nije bilo izrazitog kandidata, što je nagoveštavalo da bi izbor mogao da potraje, bilo je potrebno samo pet konklava, jedna u utorak i četiri juče, da bi novi papa dobio najmanje 77 neophodnih glasova.

No, izbor argentinskog kardinala je nesumnjivo još veće iznenađenje.

Niko nije potcenjivao pritisak italijanskih kardinala. Italija je davala pape 445 godina za redom, da bi od 1978. na prestolu Svetog Petra sedeli prvo Poljak Karol Vojtila – papa Jovan Pavle Drugi, a potom Nemac Jozef Racinger – papa Benedikt Šesnaesti. Smatra se da je ovaj glasački blok mahom stao iza kardinala Anđela Skole, nadbiskupa Milana, kome su davane velike španse.

Za njegovog glavnog rivala slovio je brazilski kardinal, Odilo Pedro Šerer, nadbiskup Sao Paola, iza koga je stajao ne mali broj kardinala koji su smatrali da je vreme da Latinska Amerika, kontinet sa 480 miliona katolika, najviše na svetu, prvi put dobije svog papu. Među više drugih kandidata, pominjao se i kardinal Peter Kodvo Apija Turkson, koji je mogao da postane prvi afrički papa.

Ispostavilo se koliko je tačna staro vatikanska izreka koja kaže da onaj ko u konklavu uđe kao papa iz nje izlazi – kao kardinal.

Kako će se vatikanske arhive o toku glasanja otvoriti tek za sto godina, ostaje samo da se pretpostavi da je kardinal Bergoljo, iskočio kao kompromisno rešenje jer grupe oko Italijana, odnosno Brazilca, nisu mogle da se dogovore. Na sličan način je 1978. izabran papa Jovan Pavle Drugi.

Pretpostavlja se da je latinoamerički blok, kome su se pridružili kardinali Severne Amerike takođe željni da papa bude van Evrope, jedinstveno stao iza Bergolja koji je na konklavi 2005. dobio najviše glasova posle kadinala Racingera, a prošle godine se povukao sa mesta nadbiskupa Buenos Ajresa.„Kao što znate, dužnost konklave je da imenuje biskupa Rima. Izgleda mi da su moja braća kardinali odabrali onog koji dolazi izdaleka, ali evo me ovde”, rekao je papa Franja pre nego što je izgovorio molitvu sa očitom željom da rasprši predsatvu o sebi kao „kardinali koji se nikada ne smeši”.

Uoči izbora kružila je pretpostavka da će, ako papa bude van Evrope, položaj državnog sekretara – šefa vatikanske vlade – dobiti italijanski kardinal. I obrnuto.

Novi papa preuzima upravljenje crkvom u jednom od težih perioda njene dva milenijuma duge istorije: sveštenika upletenih u dugo zataškavane skandale vezane za seksualne zloupotrebe, unutrašnja rivalstva unutar vatikanske birokratije, Kurije, aferu Vatiliks, korupciju kao i napredovanje sekularizma i gubljenje pozicija crkve pre svega u Evropi.

Dok od novog pape mnogi očekuju da modernizuje crkvu, Franja će po svemu sudeći nastaviti tradiciju dogmatskog konzervativizma svoja dva prethodnika, ali će svojim liberalnim stavovima oko socijalnih pitanja obradovati drugo krilo crkve.

Zato se procenjuje se da će papa Franja biti balans crkve. On smatra da crkva ima misionarsku ulogu, da treba da ulazi u narod, da bude aktivna. Podržava crkvu koja manje reguliše veru a više je promoviše i olakšava. Istovremeno je beskompromisan protivnik abortusa,  kontracepcije, eutanazije, smrtne kazne. Branitelj celibata katoličkih sveštenika.

Očekuje se da papa spaja Evropu sa Trećim svetom, poput kardinala Šerera, Brazilca nemačkog porekla. Pripada kritičarima „teologije oslobođenja”. Kako slovi za nekog ko ne brani privilegije klera, očekuje se da snažan socijalni angažman potomka italijanskih emigranata. Prema zvaničnoj vatikanskoj biografiji, zaređen je kao jezuita 1969. i studirao u Argentini i Nemačkoj.„Bergoljo se bori protiv snobovske duhovnosti crkve”, piše torinska „Stampa”.

Kardinali nikada javno ne otrkivaju ko su njihovi favoriti, ali jedan od najčešće pominjanih je veština prenošenja vere i komunikacije sa svetom, posebno evropskim koji je sve dalje od katoličke crkve. Smatra se da papa Franja ima te kvalitete.

U prvim reagovanjima na izbor novog pontifeks maksimusa rimske crkve ističe se da Bergoljo vodi veoma skroman život, da nema vozača, ide metroom, za Rim leti ekonomskom klasom. Podržava marginalce argentinske prestonice. Živi u jednostavnom stanu nadbiskupije i često sam sebi kuva.

Odabir papskog imena Franja, po asketi svetom Franji Asiškom, takođe nagoveštava papinu borbu za siromašne.

Opredeljujući se za Bergolja, kardinali su poslali snažan signal da žele skromniju i jednostavniju crkvu koja bi povratila duhovni integritet i vernike koje gubi širom sveta.

Istovremeno, izbor konklave nesumnjivo će razočarati one koji su očekivali da će novi papa biti mlađi i snažniji da ne bi morao da se povuče poput Benedikta koji je kada je izabran 2005. imao je samo dve godine više od Bergolja. Novi papa decenijama živi sa samo jednim plućnim krilom, ali tvrde da je ovaj navijač fudbalera „San Lorenca” iz Buenos Ajresa solidnog zdarvlja.

Boško Jakšić

-----------------------------------------------------------

Jezuita liderskog talenta

Horhe Merio Bergoljo je rođen 27. Decembra 1936. godine kao jedno od petoro dece u porodici italijanskog imigranata. Otac mu je bio radnik na železnici a on je posle verske škole u Vila Devotu, predgrađu Buenos Airesa, pristupio je jezuitskom redu 11. marta 1958. Na nekoliko koledža stekao je diplome iz književnosti i psihologije, a zaredio se za sveštenika 13. decembra 1969. Pohađao je Filozofski i Teološki fakultet San Mihel na kojima je kasnije stekao i titulu profesora teologije.

Impresionirani njegovim liderskim sposobnostima, jezitski red ga je unapredio u nadležnog za verske škole u Argentini od 1973. do 1979, dok je godinu dana kasnije postao rektor verske škole u San Mihelu. Na tom mestu je bio do 1986. nakon čega odlazi u Nemačku gde je završio doktorsku disertaciju, posle koje se vraća u Argentinu u grad Kordoba.

Bergoljo  je 28. februara 1998. nasledio argentinskog kardinala Kvarasina, ali je imamo status nadbiskupa Buenos Ajresa sve dok ga papa Jovan Pavle Drugi nije 2001. uvrstio u kardinale, kada je pod svoju jurisdokciju dobio rimsku crkvu svetog Roberta Belarmina.

Kao kardinal bio je imenovan na nekoliko administrativnih pozicija u Kuriji, između ostalog i u Kongregaciji za sveštenstvo, Kongregaciji za Božanske obrede i tajne, Konregacije Instituta osvećenog života i Kongregacije društava apostolskog života. Osim toga, postao je i član Komisije za Latinsku Ameriku i Saveta za porodicu.

N. R.