U Prištini obećanja i pohvale

Petnaestočlana misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u nameri da sagleda situaciju u pokrajini, juče je u Prištini razgovarala sa pregovaračkim timom kosovskih Albanaca, koji su akcenat stavili na svoja očekivanja da će se posle ove posete završiti proces utvrđivanja statusa Kosova na osnovu plana Martija Ahtisarija.

Ambasador SAD u UN Zalmej Halilzad rekao je posle razgovora sa predstavnicima vlasti u Prištini da je Kosovo mnogo napredovalo. Halilzad je novinarima kazao da treba raditi da se u narednim nedeljama status Kosova reši posebnom rezolucijom na osnovu Ahtisarijevog predloga. "Mislim da je ovde bilo mnogo napretka. Čestitali smo zvaničnicima na uspehu i dobrom poslu koji su uradili zajedno sa predstavnicima međunarodne zajednice, koji su ovde", rekao je američki diplomata.

Na pitanje novinara kada se može očekivati nova rezolucija SB o Kosovu, ambasador SAD je rekao da to nije pitanje o kojem može odlučiti samo jedna strana, da su za to potrebne konsultacije svih, ali da veruje da će rezolucija biti usvojena narednih nedelja.

Predsednik Kosova i šef prištinskog tima Fatmir Sejdiju preneo je novinarima u Prištini da je članovima misije rekao da "smo dali naš deo garancija za položaj manjina na Kosovu i obavezali se da ćemo izgraditi moderno društvo u kome će se poštovati standardi za manjine".

Predsednik Demokratske partije Albanaca i član prištinskog pregovaračkog tima Hašim Tači rekao je da kosovski Albanci "neće stvarati državu samo za većinu, već i za manjine".

Međutim, predsednik udruženja Roma Kosova i Metohije i član Svetskog parlamenta Roma Bajram Haliti ocenio je juče za Tanjug da je primena Rezolucije 1244 nezadovoljavajuća i obeležena učestalim prekoračenjima mandata službenika međunarodne administracije. Haliti je naveo da se jednostranim odlukama flagrantno krše odredbe Rezolucije 1244 SB UN, a tu spada i ishitrena Deklaracija o prenošenju nadležnosti sa međunarodne misije na prelazne institucije, kao i izbegavanje realnih mehanizama za uspostavljanje demokratskog društva i decentralizacije. On je podsetio na loše stanje u oblasti ljudskih prava i bezbednosti na Kosovu i Metohiji, kao i na učestale slučajeve fizičkog nasilja, organizovanog kriminala, razbojništva, uzurpiranja i uništavanja privatne imovine, uskraćivanje slobode kretanja za Rome i druge nealbance.

Haliti je ocenio da je proces povratka izbeglica i interno raseljenih potpuno neuspešan, budući da se za osam godina na Kosovo i Metohiju vratilo manje od dva odsto Srba i Roma.

Upadljivo je da su Sejdiju, kao i ostali članovi pregovaračkog tima, govorili o obećanjima i uslovima koji "treba da budu ispunjeni". "Bićemo odgovorna većina za manjine na Kosovu. Bićemo veoma aktivni u angažovanju manjina u kosovskom društvu", rekao je Sejdiju. Na pitanje novinara čime je pregovarački tim Kosova potkrepio spremnost da garantuju prava manjinama, lider partije ORA Veton Suroi se pozvao na rezoluciju skupštine Kosova kojom se preuzimaju obaveze prema manjinskim zajednicama. "To je konsenzus političkih partija i deo ugovora koji imamo sa međunarodnom zajednicom", rekao je Suroi i dodao da je "buduće nezavisno Kosovo deo međunarodne zajednice".

I premijer pokrajinske vlade Agim Čeku je posle razgovora članova Misije SB sa članovima njegovog kabineta, novinarima preneo da je "Kosovo spremno da upravlja samo sobom i da nema razloga da se čeka sa usvajanjem nove rezolucije o statusu Kosova". "Mi smo prezentovali naša dostignuća. Potvrdili smo da je Kosovo spremno, da je izgradilo državnu infrastrukturu, da se smatra državom i da funkcioniše kao država", rekao je Čeku.

Stav Prištine da nema razloga da se traži bilo koje rešenje osim onog koje je predložio specijalni izaslanik, Čeku je obrazložio rečima da su sve garancije koje nude u Ahtisarijevom predlogu. "Mi smo to predložili i na kraju prihvatili ono što je Ahtisari predložio i mislim da nećete naći nijednu državu na svetu gde manjine imaju veća prava za život, nego ovde na Kosovu", rekao je Čeku.

Međutim, prema pisanju jučerašnjeg londonskog "Fajnenšel tajmsa", sudbina Ahtisarijevog plana u SB je neizvesna, i prvi put u britanskoj štampi se ističe da je mogućnost da Rusija uloži veto sasvim realna.

List citira izjavu neimenovanog zapadnog diplomate, koji kaže da Rusija trenutno ima nekoliko mogućnosti: od ulaganja veta do "neradog prihvatanja" neke vrste "razvodnjene" rezolucije SB, koja će biti "daleko od Ahtisarijevog plana".

Komentator "Fajnenšel tajmsa" se ne upušta u analizu kosovskog problema nego se osvrće na moguće razloge pozicije Rusije. Po toj oceni, prvi među tim razlozima jeste taj što je Srbija tradicionalni ruski saveznik i što je ona "baza za ruske kompanije koje investiraju na Balkanu", a Kosovo je istovremeno "dobra prilika da Rusija pokaže da je povratila politički uticaj u Evropi".

Uz to, Rusija, prema ocenama londonskog lista, nastoji da iskoristi i razlike u EU u kojoj neke zemlje ne podržavaju Ahtisarijev plan. Među kojima izdvaja Španiju. Kao poslednji argument, list navodi stav Rusije da bi nezavisnost Kosova bila presedan, koji bi imao posledice u drugim delovima sveta.

U dosadašnjim analizama britanske štampe, kako navodi Tanjug, uporno se tvrdilo da će Rusija na kraju pristati na nezavisnost Kosova i Metohije jer će, kako je pisao nedeljnik "Ekonomist", od "Amerike dobiti sve što želi".

I saradnik vašingtonskog spoljnopolitičkog časopisa "Nešenel interest" Nikolas Zanakis ocenio je da je rešavanje kosovskog pitanja zapalo u ćorsokak i da je jedini izlaz iz te situacije nastavak pregovora i redefinisanje Ahtisarijevog plana, prenosi Tanjug.

Zanakis je u izjavi "Glasu Amerike" rekao da bi u slučaju da SAD, posle mogućeg ruskog veta, unilateralno prizna nezavisnost Kosova "takav akt izazvao međunarodno pravnu krizu". "Ako bi, s druge strane, samo Kosovo unilateralno proglasilo nezavisnost, to bi značilo kršenje rezolucije 1244, odnosno međunarodnog prava", dodao je on.

Zbog toga je, prema oceni vašingtonskog analitičara, mogućnost za nastavak pregovora, na čemu insistira Beograd, "sve realnija".

-------------------------------------------------------------------------

SAD spremne za prilagođavanje Ahtisarijevog plana

SAD i nekoliko drugih zemalja izrazilo je spremnost da prilagodi plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti za Kosovo, javio je juče Rojters pozivajući se na diplomatske izvore NATO-a.

"SAD i drugi su rekli da su spremni da uzmu u obzir neke zabrinutosti u vezi srpske manjine, ne dovodeći u pitanje šire principe Ahtisarijevog predloga", rekao je Rojtersu neimenovani diplomata posle ministarskog sastanka NATO u Oslu.

-------------------------------------------------------------------------

Koštuničina slika preterano crna

Prištinski mediji posvetili su juče veliku pažnju poseti Misije SB Beogradu. Kosovska televizija je juče izvestila da je premijer Koštunica izneo zvaničan predlog o nadgledanoj autonomiji, umesto nadgledane nezavisnosti, ali i da je "preterano oštro prikazao situaciju na Kosovu i pri tome izneo neke netačne podatke".

Kako je prenela televizija, Koštuničina slika situacije na Kosovu bila je samo crna, a netačni podaci se odnose na informacije da u Beogradu mirno živi preko 10.000 Albanaca i da još 10.000 njih uživaju medicinsku pomoć u glavnom gradu Srbije.