Da smo bolji – bilo bi nam bolje

Kremna – Na večno pitanje – kakva nas budućnost čeka – odvajkada vispreni Kremanci, u kraju čuvenih proroka Tarabića, odgovaraju ovih dana sa primetnim oprezom. Niko ovde, u "srpskim Delfima", ne iskazuje nameru da ga smatraju savremenim prorokom. Godi, ipak, ljudima ovdašnjim proročka slava ovog sela, kao i stalna radoznalost za tajne kremanskog proročanstva mnogih koji ovaj kraj pohode.

desetine znatiželjnika, gotovo svakodnevno, dolaze u Kremna, u zaselak Tarabići pod Tarom, da čuju ponešto o prorocima i proricanju, da sa sobom ponesu kamen iz ovog, vele, čudotvornog područja iznad koga je avionski snimak nemoguće načiniti. Kakvog organizovanog prijema tu nema: ili na "goloj ledini" saslušaju koju reč o Tarabićima i koječemu drugom, ili obiđu oronulu rodnu kuću proroka, usred jedne doline u ovom zaseoku.

I uvek se, kad je o tumačenju proročanstva reč, dva čoveka u Kremnima pominju. Jedan je Jovo Tarabić, najstariji potomak proroka Mitra, znan po tome da je nagovestio petooktobarsku promenu na čelu države. Drugi je često osporavani Dragan Pjević, promotor "proročkog turizma" u ovom selu (kome su tri objekta za tu namenu zapaljena, pa na "goloj ledini" pripoveda posetiocima) prvi Kremanac koji je napisao knjigu o toj najvećoj kremanskoj misteriji. Kažu ovde da Jovo i Dragan nisu baš "u ljubavi", što ipak nije bila smetnja da od obojice ponaosob čujemo šta kažu o "novim kremanskim proricanjima".– Često ljudi kroz Tarabiće prolaze i kada čuju da sam potomak proroka pitaju me šta Srbiju čeka, kakva je sudbina Kosova – počinje priču osamdesetpetogodišnji Jovo Tarabić. – Ja vidovit nisam, ali im uvek kažem da je sa Srbijom loše sve dok vlada nesloga. Kad se slože partije, političari, onda će nam dobro biti. A za Kosovo im odgovaram da više sile rade da nam ga uzmu. Moramo ga, politički, braniti da ostane naše. Previše je Srba odozdo oterano, a Albanaca se naselilo. U pitanju su igre svetskih moćnika. Čini mi se da tek sad ispaštamo zbog problema koji su nastali u Titovo doba.

Jovo je, inače, prilikom posete Vojislava Koštunice Kremnima, septembra 2000, dočekao tadašnjeg predsedničkog kandidata i rekao mu: "Dobro nam došao, budući predsedniče".– Jeste, ostvarilo se to. Koštunica je posle toga ponovo dolazio da poseti Tarabiće, jednom kod mene bio gost u kući. Pitao me kako izgleda situacija, a ja rekao: nesloga nas ruši – da smo bolji, bilo bi nam bolje – kazuje najstariji Tarabić.

Pominjući i tumačeći predviđanja proroka Miloša i Mitra, Jovo ističe da su se mnoga ostvarila. na pitanje da se, na našu nevolju, možda ne ostvari i ono da će "Srba ostati koliko za pod jednu šljivu", Jovo se baš ljutnuo:– To Miloš i Mitar nikad nisu prorekli, obična je izmišljotina. Ustvari, proroci su kazali da će Srbi ostati u "krstastim gorama", šumama sa krstićima, četinama. Da li će se tu sklanjati zbog kakve opasnosti ili iz previše zagađenih gradova, ne mogu da kažem. Ali, srpska nacija će trajati i opstati – veli Jovo Tarabić, ne propuštajući priliku da se požali na ono što radi Dragan Pjević, koji je, po Jovu, zloupotrebio mit o proročanstvu za lične interese i uneo neslogu među Tarabiće.

Dragan Pjević, očekivano, ove tvrdnje odbacuje, pa osporavanja onoga što je uradio naziva "lošim namerama ljubomornih komšija". Dok smo s njim razgovarali, na proplanak kraj ulaza u zaselak Tarabići putnici iz tri autobusa izašli su da im Pjević ovde priča o tajnama kremanskog proročanstva. Otkud on uopšte u ovom proročko-turističkom poslu, pitali smo ga:– Počelo je kad sam, kao dečak, kod kuće čitao predratnu Kazimirovićevu knjigu o kremanskom proročanstvu. Ona me je opčinila, a hrabrila je i moga oca koji je pripadao grupaciji ljudi koja je poražena u bratoubilačkom ratu, četnicima. Ta zainteresovanost je uticala da se pozabavim promocijom proročanstva. Shvatio sam da mit Kremana može poslužiti u turističke svrhe. Osnovao sam i turističku agenciju, mnogi ovamo dolaze. Ali, selo me nije razumelo, najviše zato što se u komunističko vreme ovde ukorenila priča da je proročanstvo "lagarija i gatanje". Ipak, bio sam uporan, kupio plac na ulazu u Tarabiće, te svojevremeno organizovao podizanje spomenika proroku Milošu na groblju Veletovo. Izdržao sam i tri paljevine moje imovine, i sve pritiske komšija – kazuje Pjević.

Pre koju godinu objavio je knjigu "Kremansko proročanstvo – izvor novih inspiracija". Objasnio u njoj mistiku Kremana, zapisivao šta su svojevremeno proricali neki Kremanci, poput Stanoja Mulića, Miluna Nešovića. Recimo, kaže se u knjizi da će najgore vreme doći kad nastupe "makarijeve godine", što Pjević tumači kao vreme kad će narod vikati "makar da nam ova godina bude kao prošla". Država srpska, rekli su u prošlom veku ovi Kremanci, napraviće se na početku trećeg milenijuma i svet će tada početi da poštuje Srbiju. Kad su Kremna razvijena i kad država u ovo selo ulaže, onda je i cela država uspešna, jedna je od ovih poruka. Pominje se u ovim pisanijama i teza o tome kad će nestati problemi, navodi i nekakav mogući novi balkanski rat i koješta drugo.– Ne znači, naravno, da su ova tumačenja istinita. Izrekao ih je običan narod, a vreme će pokazati njihovu istinitost. U suštini, kremansko proročanstvo je pozitivno, jer vraća veru narodu da će se konačno u našoj državi dobro živeti – dodaje Dragan Pjević, čija knjiga uskoro doživljava svoje novo, dopunjeno izdanje.