Kad oružje (ne) bira

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, aprila – Ko li dade oružje u ruke onom ludaku da masakrira studente i profesore?

– Niko mu nije dao, kupio je u radnji, ovo je slobodna zemlja.

– Ipak bi morala da postoji neka kontrola, da pucaljke ne odu u pogrešne ruke.

– To nikako, jedino je rešenje da svi budu naoružani, jer bi samo tada svako bio bezbedan.

– Taman posla, tek bismo se onda ispoubijali.

Ovakav razgovor čuo se među putnicima vašingtonskog metroa, potresenih kao i mnogi ljudi ovde i u svetu, krvoprolićem na univerzitetu Virdžinija Tek, u kome je južnokorejski imigrant student ubio 32 kolega i sebe. Slične polemike razležu se i među ekspertima, koji su povodom najsmrtonosnije pojedinačne pucnjave u istoriji SAD obnovili polemična preispitivanja domaće "kulture revolvera".

Pogubnije od ratova

Od ubistva Roberta Kenedija i Martina Lutera Kinga 1968. do sada je u Americi vatrenim oružjem ubijeno oko milion ljudi, što je više od broja njenih žrtava u svim ratovima koje je vodila – preneo je "Njujork tajms" računicu Merijen Rajt Idelman, predsednice nevladinog Fonda za zaštitu dece. Upozorila je takođe da svakog dana, u proseku, u ovoj zemlji od metaka gine po osmoro dece "što znači da svaka četiri dana imamo bilans ravan masakru u Virdžinija Teku".

Oko 30.000 ljudi u SAD, u godišnjem proseku, gine od hitaca – upozoravaju hroničari. Statistika, koju prenosi AP, kaže i da je ovdašnja stopa takve smrtnosti (3,42 na 100.000) veća nego i u jednoj drugoj zemlji a 13. na svetskoj lestvici. Svake godine se u Americi izvede i oko 300.000 raznih oružanih prepada, a njujorški ekspert Majkl Vinšip procenjuje da oružano nasilje naciju košta oko 100 milijardi dolara svakih 12 meseci.      

Prilično su uzbudljivi i drugi registri. Svaki treći od 300 miliona Amerikanaca poseduje neko oružje kod kuće, a ukupno je u njihovom posedu bar 230 miliona takvih komada. Prema podacima specijalizovane ženevske organizacije – u rukama Amerikanaca je više od trećine od 640 miliona revolvera, pušaka i sličnog lakog oružja koliko širom sveta poseduju građani. Ujedno, taj ovdašnji privatni arsenal višestruko nadmašuje broj takvih "pucaljki" kojima raspolažu vojnici i policajci SAD.

Do "koltova", "bereta" pa i "kalašnjikova" Amerikanci dolaze – jednostavnije nego do flaše piva ili do mesta u kafani. Od kupca alkoholnog pića i gosta lokala u kome se ono toči, u mnogim krajevima se traži da pokaže dokument koji potvrđuje da je stariji od 21 godine. Ako je mlađi – to mu je nedostupno, ali ako je stariji od 18 godina – može da kupi oružje, odnedavno čak i ono namenjeno ratnim zadacima.

Većina građana se u anketama zalaže za uvođenje obavezujuće mere kontrole prometa oružja. Da se, na primer, pokaže nalaz o mentalnom stanju, potvrda da mušterija nije sudski kažnjavana zbog zloupotrebe okidača…

Slično traže i mnogi nadležnici – od šerifa do sociologa i političara. Ističu i da bi se smanjivanjem privatnog naoružanja, smanjio i broj ubistava.

Uticajniji su, čini se, oni – koji ne misle tako. Ističu da je drugim ustavnim amandmanom, posedovanje oružja – neprikosnoveno pravo građana, koje država ne sme da naruši.

Na tome naročito insistira moćna Nešenel rajfl asosiejšn (NRA) čiji je predsednik do pre četiri godine bio oskarovac Čarlton Heston. Ta organizacija počiva na načelu da je oružje simbol slobode i ovdašnje tradicije. Do javnosti je doprlo da su pojedini od njenih četiri miliona članova nastojali da uvere kako bi masakr na virdžinijskom univerzitetu bio manji da su i drugi studenti imali pištolje jer bi neko upucao ubicu već na početku njegove mahnite akcije.

Svoje interese NRA ostvaruje i posredstvom razgranatog lobija. Uticaj joj je toliko jak da mnogi političari izbegavaju da joj se otvoreno suprotstave, zalaganjem za pojačanu kontrolu prodaje oružja.

Presudni procenti

Direktor Instituta nezavisnost, iz Kolorada, Dejvid Kopel smatra da je NRA bitno doprinela svakoj izbornoj pobedi republikanaca, s kojom ima bolje veze nego s demokratama. Sva tri poslednja republikanska predsednika – Regan, stariji i mlađi Buš– domogli su se Bele kuće uz odlučujuću podršku "puškara" koji su im doneli bar po pet presudnih procenata glasova – precizira autor teksta u "Los Anđeles tajmsu". Bez tih postotaka, dodaje, Amerikom ne bi sada vladao Džordž Buš mlađi, nego Al Gor ili Džon Keri, koje je on 2000. i 2004. godine pobedio "za malo".

Upotrebljeno oružje često ne bira žrtve, kao što se ispostavilo u masakru na virdžinijskom univerzitetu, ali nagomilano u masama – ima moć da bira političare za visoke funkcije, proističe iz Kopelovog nalaza. Sada premoć u parlamentu imaju demokrati, ali su je ostvarili uz popriličan broj kadrova koji su takođe pristalice "oružanog liberalizma".   

Podrška ličnom naoružavanju znatno je veća u seoskim nego u gradskim sredinama. U ruralnim područjima, ocenjuju poznavaoci, više se gaji specijalna veza između istorije i savremenosti – posredstvom pištolja, lovačkih pušaka – uz davanje prednosti "ličnoj i porodičnoj samoodbrani" nad "zaštitničkom ulogom države".

Izgleda, međutim, da je vremenom nastalo pravilo – "odbrana je najbolji napad". Devet puta više Amerikanaca pogine za godinu dana na domaćem terenu, nego njihovih vojnika za četiri godine u atentatima i diverzijama iračke gerile.