Lečenje smehom
Da li vam se čini da vaša zemlja ide u provaliju? Da li već decenijama vaše društvo tapka u mestu? Da li iko nudi ekonomska rešenja? Da li je cela politička elita u vašoj zemlji istrošena klika ljudi koja je umešana u vlast već dugo? E, pa onda vaša zemlja ima sve simptome virusa koji je zahvatio veći deo Evrope. U Srbiji je taj virus potpuno očigledan i s punim pravom nam deluje kao opasna, čak neizlečiva i podmukla bolest. Slično nama, svoja društva vide i Grci, Španci, Francuzi, Englezi i mnogi drugi. Bepe Grilo se pojavio u Italiji kao mogućiboracprotiv tog virusa. O njegovoj biografiji se već dosta zna, pa bih se ovde pozabavio fenomenom komičara koji vodi Pokret pet zvezdica i šta to znači za nas i Evropu.
Članak u britanskom „Ekonomistu” pod nazivom „Uvedite klovnove” privukao je pažnju svojim zajedljivim napadom na italijanske biračei njihove izabranike. „Ekonomist” navodi da je 30 odsto glasalo za Berluskonija, 25 odsto za Grila, a tek 10 odsto za reformatora Montija koji je, kako kažu, vratio kredibilitet Italiji. Prema tekstu, narod je glup i izbegava realnost dajući podršku klovnovima kao što su Berluskoni i Grilo. Francuzi su se uplašili reforme, tvrdi autor, a sada Italijani nastavljaju tim putem. Tekst je snishodljiv, a u komentarimase oglasio i uvređeni profesionalni klovn koji je napisao da bi Grilu rado ponudio članstvo u Međunarodnomudruženju klovnova, ali da Berluskonija ne smatra jednim od svojih.
Takav stav se može očekivati od „Ekonomista”. Ispostavlja se da je Bepe Grilo ipak nešto više od komičara. Grilo je u intervjuu za televizijsku stanicu Al Džazira rekao da je njemu pomogla otvorenost internetajer su mediji u Italiji neslobodni. Preko svog bloga Grilo je okupio ljude i organizovao pokret čije je on glasnogovornik i vođa, ali ne i figura koja bi zauzela konkretnu poziciju moći. Grilo obrazlaže da se na internetu, ukoliko napiše neistinu, odmah javi neko da ga ispravi. To je demokratičnost interneta koja predstavlja potencijal za povratak demokratije u lokalne zajednice.
Grilo je uperio prstom na problem. On u intervjuu za italijansku televiziju postavlja dijagnozu: „Partije su duhovi, one su mrtve ektoplazme održavane i oživljavane od televizija”. Grilo priznaje da je pokret mlad i da oni idu u nepoznato, ali bar je na tragu alternative u vidu neke vrste participativne demokratije to jest učešća građana u odlučivanju umesto neinformisanog posmatranja. Pitanje je da li će građani biti informisani, racionalni mislioci koji će odlučivati o svojoj sudbini i kako će se praktično takvo društvo organizovati. Ipak, vlasti ne pokazuju da znaju mnogo više, a svoju moć zloupotrebljavaju. Zato Grilo ismeva italijanski parlament u kome tvrdi da sedi procentualno više kriminalaca nego u Bronksu. Grilova kampanja je odbila donacije, uticaj lobija i već tim činom podriva sistem.
Optužbe za populizam su možda na mestu što se tiče Grilovog nastupa koji je pre svega oslobođenje besa, galama i britki humor. S druge strane, politički populizam negira Noam Čomski koji je podržao Grila i objasnio da je populizam naprosto izraz narodne volje i da je to optužba elita kojima narod samo stoji na putu.
Optužbe da Grilo nije političar, već komičar su promašene jer upravo su profesionalni političari pokazali šarlatanstvo. Naši političari svoj profesionalizamdokazuju u ostajanju na vlasti, ali ne i u reformama. Oni i slični Berluskoniju su srozali kredibilitet politike, a ne jedan komičar. Zato je dobro što Grilo ne pristaje na koaliciju. To bi bilo apsurdno. Kod nas svi mogu sa svima upravo zato što su korumpirani, naravno ne svi pojedinačno, ali kao organizacije sasvim sigurno.
Na posletku, što se humora tiče, postoje lekari koji leče i smehom. Smeh je u Grilovom slučaju povratio ponos i samopouzdanje običnim građanima, pre svega mladima. On naravno nije garant uspeha, to će se tek videti. Pri tom, program pokreta je definisan i toga se mejnstrim ustvari plaši jer cilja protiv ekonomskih moćnika. Dario Fo, italijanski nobelovac i veliki komičar, podržao je Grila. Fo tvrdi da je Grilo nastavljač tradicije zabavljača i satiričara na trgovima (piazza) i da je njegov internet forum srednjovekovni trg na kojem su ljudi u Italiji nekada demokratski donosili odluke. Političke krize su šanse, a na trgovima se okupljamo da o toj šansi govorimo – mi to bar vrlo dobro znamo.
Diplomirao filmsku režiju i filozofiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork