Sa jednog sastanka Albansko-američke građanske lige

Veoma poštujem gospodina Jašu Almulija, i sa uvažavanjem primam njegove argumente protiv stava da su tamošnji moćni Jevreji zaveli Ameriku da bombarduje i unište Srbe. S gađenjem gledam na pozivanje tog izdavača Đurđevića na „Protokol sionskih mudraca”.

Ipak, ne čine mi se svi ti argumenti ubedljivi, te stvari već dugo izgledaju drugačije, na našu nesreću.

U dosadašnjim bitnim pitanjima po sudbinu Srbije veoma važnu ulogu imala je Albansko-američka građanska liga. Njoj predsedava bivši kongresmen Džozef Liogardi, inicijator svakog neprijateljskog koraka u odnosu na nas. Liga je 28. novembra 2012. organizovala svečani ručak u sali „Kenedi”, usred američkog Kongresa, povodom stogodišnjice nezavisnosti Albanije i sećanja na jedinstvenu ulogu koju su Albanci u Albaniji i na Kosovu imali u spasavanju Jevreja, tokom Drugog svetskog rata. I samo navođenje ličnosti koje su govorile na skupu dovoljno je da se sagleda nivo i uticaj koji oni vrše.

Skup otvara lokalni rabin Voren Ston i daje reč Ronu Retneru, jednom od vodećih Jevreja u Ohaju, kome Liogardi zahvaljuje što mu je pomogao da bude kongresmen. On naravno ne propušta da pomene zlikovačke Srbe koji su ubijali Hrvate i Muslimane.

Posle njega govori Ileana Ros, Jevrejka, predsednik kongresnog Odbora za međunarodne odnose. Ona kaže da će nastaviti da se bori u Kongresu da ojača albansko-američke odnose tako da Albanci nikada više ne budu sami protiv celog sveta! Dodaje kako je ponosna što je prijatelj tog herojskog naroda.

Ja sam verovao da smo mi bili sami protiv sveta, ali eto, grešim.

Zatim, najuticajniji rabin u Vašingtonu Levi Šetnon najavi Baruha Binaha, izraelskog ambasadora, koji u ime izraelske vlade i naroda kaže kako je ovo dokaz da Muslimani i Jevreji mogu da budu prijatelji. Onda predsednik kongresnog Odbora za američke oružane snage Benmak Keon zahvali Albancima koji su tokom Drugog svetskog rata čuvali Jevreje.

Kongresmeni Dana Rorabaher i Tom Rid zahvale gospodinu i gospođi Diogardi na posvećenosti albanskoj stvari, da bi onda kongresmenka Nen Hejvort rekla da su i demokrate i republikanci ujedinjeni u posvećenosti onom što Albancima treba.

Rabin iz Njujorka naglašava albanski heroizam, a profesor Ričard Ston, član predsedništva jevrejskih organizacija u Americi, zahvali Albancima u ime svih jevrejskih organizacija. Senator Šumer, najavljen kao jedan od najvećih zagovornika jevrejske stvari, kaže da je dan pre skupa inicirao rezoluciju koja odaje priznanje narodu Albanije i Kosova za čuvanje Jevreja tokom rata. Zatim govori Bob Livi, predsednik američke organizacije Mladi Izrael, a Anet Lantoš, supruga pokojnog senatora, odaje priznanje Albancima koji su preživeli 50 godina pod brutalnim staljinističkim režimom. Gospođa Diogardi dodaje kako Albanci predstavljaju najbolji primer humanosti i morala.

Govore i potomci Albanaca koji su sačuvali Jevreje tokom holokausta i Jevrejka koja je preživela rat u Albaniji. U memorijalu Jad Vašem postoji pravilo da se priznanja dodeljuju samo živim pravednicima jer oni moraju lično da ispričaju događaje, ali Diogardi objavljuje kako je pokrenuo inicijativu da se, kad su Albanci u pitanju, napravi izuzetak jer su mnogi poumirali.

Zahvaljujem gospodinu Almuliju na činjenicama o naredbi Draže Mihailovića da se ne kolju Jevreji – njegovi su inače bili prezauzeti klanjem svog naroda. Nikada nisam čuo ni da su partizani učinili nešto nažao Jevrejima, za razliku od stvari koje su radili onima koji nisu mislili crveno. A da vidimo šta kaže istorija o Albancima?

Nemci osnivaju Skenderbeg SS diviziju posle pada Italije marta 1944. Prijavljuje se više od 11.000 dobrovoljaca od kojih je za obuku izabrano 6.000. Prva akcija te primerno „moralne i humane” vojske bila je 14. maja 1944. kada su pokupili i deportovali sve Jevreje iz Prištine, njih 281. U sledećoj akciji, u junu, dopunili su spisak do broja 519, što Srba, što Jevreja. Verovatno bi se ovakve akcije nastavile da divizija nije bila potpuno razočaranje za Nemce, jer su ovi „esesovci” bežali kućama, sve sa oružjem, i pokazivali veliki kukavičluk u borbama. Iako su se pokazali kao nedisciplinovana i beskorisna vojna sila, ipak je oko 700 bivših pripadnika SS Skenderbega i oko 5.000 drugih albanskih dobrovoljaca na kraju štitilo povlačenje nemačkih trupa sa juga.

Siguran sam da su mnogi Albanci čuvali Jevreje i za to im pripada moje divljenje. Ali, i mnogi Srbi su to radili (znam nekoliko slučajeva lično), pa je ipak nemoguće zamisliti ovakav skup jevrejske zahvalnosti Srbima u središtu američke državne moći.

Televizijski i filmski reditelj