Šume nestaju u požarima

Od početka godine u Srbiji je bilo 393 šumska požara, od čega najviše na području Kraljeva (51), Kragujevca (48), Leskovca (44) i Bora (38). Livade i trave gorele su 2.338 puta u Srbiji, a najviše u Zaječaru, Vranju i Beogradu. Savetnik ministra policije Predrag Marić, prvi čovek Sektora za zaštitu i spasavanje u MUP-u Srbije kaže za "Politiku" da šumski požari godišnje nanose neprocenljive štete šumskom fondu Srbije.

– Šumski požari uglavnom izbijaju u istočnom i južnom delu Srbije, a uzrok je u najvećem broju slučajeva ljudski faktor, odnosno nekontrolisano paljenje strnjika. Najveći šumski požar ove godine dogodio se 11. aprila na Staroj planini. Vatra je zahvatila između 1.500 i 1.700 hektara borove šume. Požar je bio specifičan – zahvatio je veliku površinu, teren je bio nepristupačan, a jak vetar je neprestano menjao pravac kretanja plamena. Vatra je gašena uz pomoć naprtnjača (džakovi sa vodom na leđima) i metlarica. Bilo je angažovano oko 176 ljudi i 15 vatrogasnih vozila. Poslate su jedinice iz Zaječara, Bora, Niša, Jagodine i Leskovca – objašnjava Marić.

Marić ocenjuje da je akcija gašenja ovog požara, koji je trajao tri noći i tri dana, bila dobro organizovana i efikasna.

–U toku 1995. i 2000. godine zabeležen je veliki broj šumskih požara. Ova godina će po svemu sudeći biti takođe zapamćena kao godina kada je broj ovih požara u porastu. U odnosu na prethodni period sada smo u mnogo boljoj poziciji da odgovorimo na njih. Postojeći način organizacije doprineo je da intervencija na Staroj planini bude efikasna. Odmah po dojavi, iz Sektora je otišao tim koji je tamo formirao štab za akciju. Požar je zaustavljen na oko 1,5 kilometara od seoskog naselja – navodi Marić.

Prema rečima našeg sagovornika, vatrogasno-spasilački timovi bi ubrzo trebalo da budu potpomognuti helikopterima koji pripadaju Helikopterskoj jedinici MUP-a Republike Srbije, a koji bi bili opremljeni za prevoz ljudi, opreme i rezervoara sa vodom.

– Prilikom gašenja požara na Staroj planini imali smo i asistenciju jednog vojnog helikoptera, koja nije bila uspešna, tako da ubrzano radimo na tome da se iz Helikopterske jedinice MUP-a Srbije opredele dva helikoptera za naše potrebe, koji bi osim za gašenje požara bili upotrebljavani za prevoz ljudi i opreme na lice mesta. Ljudi postavljaju pitanje zbog čega Srbija nema "kanadere". Odgovor je da za ove avione ne postoje odgovarajući vodozahvati, a i njihovo održavanje je veoma skupo. Najrealnije i najoperativnije je da se opreme policijski helikopteri za koje bi se kačio rezervoar sa vodom – objašnjava Marić.

Budući da su šumski požari veoma opasni, Marić apeluje na građane da ukoliko već moraju da pale strnjike budu oprezni i da preduzmu odgovarajuće zaštitne mere.

– Šumski požar iziskuje angažovanje više jedinica, a mi imamo problem malog broja zaposlenih. Stoga smo prošle godine započeli projekat čiji je cilj da se planinski turistički centri pokriju sa manjim vatrogasnim stanicama. Stanica već postoji na Kopaoniku i na Mokroj Gori. Manje stanice planiramo da postavimo još i na Zlatiboru i Divčibarama. U ovoj godini je u planu i izrada nacrta Zakona o zaštiti od požara, posle 19 godina. Taj zakon bi morao da definiše položaj lokalnih samouprava u zaštiti od požara i doprinese boljoj koordinaciji lokalnih službi sa Sektorom za zaštitu i spasavanje – najavljuje naš sagovornik.