Vodič za male Beograđane

Jovo Anđić bi najviše voleo da se vremeplovom vrati u detinjstvo Beograda. Kako inženjeri još nisu konstruisali mašinu za vraćanje u prošlost, a kako mu je bilo veoma važno da sačuva staru slavu grada i podeli je sa najmlađim sugrađanima, Anđić je rešio da napiše „Beograd za decu”, knjigu o istoriji, ali i sadašnjosti srpske prestonice.

Kulturno-istorijski vodič za mališane u izdanju „Kreativnog centra” nedavno je i predstavljen Anđićevoj publici. Knjiga je namenjena školarcima starijim od deset godina. Kratko opisuje neke od najznačajnijih znamenitosti – Kalemegdan, Knez Mihailovu ulicu, Konak kneginje Ljubice, Topčiderski park, Botaničku baštu, pokazuje ih na mapama Dušana Pavlića i ilustracijama Milenka Stevanovića.

– Knjiga je podsticajna. Treba da nagna decu da šetaju gradom, sama ili u društvu, i istražuju – kaže naš sagovornik.

– Ne zamenjuje udžbenike iz istorije ili geografije, ali predstavlja početak, početak posmatranja Beograda iz drugog ugla.

Autor veruje da kada je nešto blizu i pristupačno, kao što je Beograd Beograđanima, onda ne zagledamo, ne udubljujemo se, ne obraćamo pažnju i time ne vidimo lepotu koja je ispred nas. Zato on svojom knjigom želi da zainteresuje mališane za arhitekturu, parkove, ukuse i mirise grada – kolač „Moskva šnit” i bombondžijsku radnju sa liciderskim srcima. Deci istraživačima predlaže obilazak hrama Svetog Save i Crkve Svetog Antuna, a malim avanturistima posetu „Beograđanke” uz podsećanje da je Duško Radović radio na 23. spratu ove višespratnice. I drugi detalji su tu: Adu Ciganliju 1821. za narodno dobro proglasio je knez Miloš Obrenović, na Cvetnom trgu već 200 godina raste hrast, a košava nije samo beogradski vetar.

– Kada detalje poput visine Visokog Stefana ili odgovora na pitanje koga je pobedio „Pobednik” stavite u kontekst, deca će ih pamtiti.

Novi naslov predstavlja prestonicu iz vazduha, odnosno sa uzvišenja i vidikovaca, sa reka, pa i iz zemlje gde se krije Singidunum. Na kraju knjige su i adrese i brojevi telefona institucija koje vode računa o vrednim turističkim mestima. Anđić veruje da se odrasli dosad nisu dovoljno bavili podsticanjem dece na otkrivanje Beograda zbog čega on svoj rad naziva „Beografijom”. Tako je nazvao i šetnje u koje će od sredine aprila povesti mališane i njihove roditelje:

– Šetnje su nastavak knjige. Hoću da deca otkriju stvari kao što su, na primer, predaja ključeva grada.

I pored toga što će najmlađe povesti na jednočasovno putovanje gradom, Anđić ističe da je „Beografija” posebno vredna na papiru:

– Verujem u knjigu. Živimo i vremenu tehnologije, ali ona treba da podstiče interesovanje za istraživanje i čitanje. Zato i potenciram pisanu reč. Makar bila i u elektronskoj formi, knjiga ne može bez slova.

----------------------------------------------

Prvi sastanak – osvajački pohod

Anđić će šetnje nazvane „Beografija” organizovati svake subote i nedelje počev od 13. aprila. Biće to prilika da ukaže na podatke za koje deca, pa ni odrasli, često nemaju vremena ili podsticaja. Prvi susret biće posvećen osvajanju tvrđava.

– Govoriću o osvajanju tvrđava, ali važno je da deca znaju da se više ne osvajaju tvrđave, već znanje – kaže Anđić.