Jagma za kilovate

Nestašica struje u jugoistočnoj Evropi ozbiljno preti da "ugasi svetlo" u stanovima Srbije. Razlog je loša hidrološka situacija zbog koje su vodostaji Dunava, Morave i Drine u padu, a proizvodnja struje u hidroelektranama ispod planirane.

Drugi razlog moguće energetske krize jeste zatvaranje dva nuklearna reaktora u Kozloduju, početkom godine, zbog čega je došlo do osetnog pada izvoza struje iz Bugarske sa 7,6 na manje od 1,5 milijardi kilovat-sati. Zbog toga, recimo, u maju neće biti izvoza u Grčku. Panajotis Atanasopulos, izvršni direktor nacionalne elektroenergetske kompanije, zatražio je zbog toga povećanje cene električne energije za čak – 40 odsto.

Izgleda da će predstojeće leto, za koje meteorolozi najavljuju da će biti najtoplije u ovom veku, možda dovesti do elektroenergetskog kolapsa. Zbog klima-uređaja gotovo se izjednačila potrošnja struje preko zime i tokom leta. U junu, julu i avgustu 2006. godine zabeležen je rekordan rast potrošnje i to kad su hidrološke prilike bile neuporedivo povoljnije nego što je to sada slučaj kad hidroelektrane proizvode tek trećinu potrebne ukupne električne energije.

– Dotok Dunava u drugoj polovini aprila, pašće na oko 4.000 kubnih metara u sekundi. Biće to najsušniji mesec od 1926. godine otkad EPS ima podatke o vodostaju na području na kojem se nalazi hidroelektrana "Đerdap 1". Razlika u ostvarenim srednjim dotocima Dunava u aprilu 2006. i 2007. biće oko 10.000 kubnih metara u sekundi na mesečnom nivou. Drina je u martu 2006. imala dotok od 630, a godinu dana kasnije njen prosečan dotok bio je svega 302 kubika – tvrde u EPS-u.

Energetski stručnjak Dejan Stojadinović tvrdi da bi, ako se ostvare prognoze da nam predstoji vrelo leto, ionako teška situacija na Balkanu postala još teža. I dodaje da bi tada najviše bile pogođene države kod kojih hidroelektrane imaju veliku ulogu u proizvodnji struje kao što su, na primer, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Ali ni BiH ne bi imala struje za izvoz, dok bi Rumunija morala da je uvozi iz Ukrajine.

– Srbija ima povoljan "proizvodni miks" u kome hidroelektrane čine trećinu, a dve trećine kapaciteta čine termoelektrane. Uobičajena praksa kod nas je da se od aprila do oktobra proizvodnja struje više oslanja na hidroelektrane, jer se tada obavljaju remonti u termoelektranama. Najavljena suša bi mogla da poremeti ove planove, jer će termoelektrane morati da rade punim kapacitetom tokom leta, što bi moglo negativno da utiče na njihovu pouzdanost sledeće zime – ističe Dejan Stojadinović.

On dodaje da će to uticati na dalji rast cena struje, kao i na usporavanje privrednog rasta u čitavom regionu. Do manjeg poboljšanja u snabdevanju moglo bi doći od septembra, kada Rumunija planira da pusti u pogon drugi blok u nuklearnoj elektrani "Černavoda". Međutim, to neće biti dovoljno da se pokrije manjak struje u regionu.

Da će kilovati preko leta biti tražena roba može se zaključiti i na osnovu toga što je italijanska vlada održala sednicu na kojoj je raspravljano o hitnim merama koje bi trebalo preduzeti da se spreče posledice prolećne suše koja bi mogla da izazove nestašicu električne energije. Suvo vreme proteklih sedmica i neuobičajeno blaga zima ispraznili su rezervoare i vodotokove u Italiji, izveštava agencija DPA. Najveća reka Po nosila je 431 kubni metar vode u sekundi, što je upola manje od uobičajene količine. Nivo vode u jezerima Garda i Mađore takođe je pao na polovinu u odnosu na sezonski prosek.

Suša u jugoistočnoj Evropi doprinela je porastu cene električne energije u regionu, ali je, smatra Nenad Savić iz EFT-a, povećanju cena doprinelo i gašenje dva bloka u Kozloduju.

– Cene struje bi bile mnogo više da zima nije bila blaga. Situaciju olakšava pad cene struje u zapadnoj Evropi, koji je prouzrokovan dugoročnim tokom pada cene gasa – tvrdi Nenad Savić.