Džeparoši caruju u centru grada

Zeleni venac, autobuska i železnička stanica tri su tačke na kojima caruju džeparoši. Pijaca i prostor oko nje naročito su pogodni, jer odatle polazi veliki broj autobusa, a devedeset odsto džepnih krađa dešava se upravo u vozilima gradskog prevoza.

– Džeparoši u poslednje vreme naročito vole da rade na ulazu u vozila, jer kada žrtvu ,,odrade”, ona uđe u autobus, vrata se zatvore, a oni ostanu na stanici, na sigurnom. Čak i kad oštećeni primeti da je odžeparen, kasno je, jer vozilo je već krenulo. To nisu sitne krađe. Dešavalo se da putnici u prevozu ostanu i bez 20.000–30.000 evra, iako su ih nosili u unutrašnjem džepu košulje. Naši ljudi još nisu naviknuti na mere predostrožnosti za platne kartice, za koje često spajalicom zakače pin-kod. Zbog toga je jedna sugrađanka ostala bez milion dinara – kaže Aleksandar Mitrović, šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa.

U poslednjih šest godina džeparenje je u prestonici u porastu, a u prošle tri godine gotovo da je udvostručeno.

– Razlog je u neadekvatnoj politici pravosudnih organa koji ovo delo ne smatraju društveno opasnim. A džeparoši su konstantno na ulici, najčešće žive od toga i dnevno mogu da izvrše i po desetak dela. To su veliki troškovi, jer ljudi moraju da vade nova dokumenta, a i nekad zbog ukradenog novca ne mogu da kupe hranu, lekove…. Džeparenjem se uglavnom bave narkomani, alkoholičari i kockari – objašnjava Mitrović i ističe da policija može džeparoše da privede i zadrži u pritvoru, u skladu sa zakonom, najduže 48 časova.

– Sudija posle tog vremena neće uopšte ni da ih primi, pa smo primorani da ih pustimo na slobodu i čak angažujemo za njih službenog advokata, što se plaća iz budžeta MUP-a. Ako oni sami angažuju advokata, kada izađu još više kradu kako bi platili pravnu pomoć – ističe Mitrović.

Postavlja se pitanje koja je svrha zadržavanja lopova, osim što ih policija na dva dana fizički sklanja sa ulice.

– Mi pišemo krivične prijave protiv njih, ali te prijave idu redovnim putem tako da neki postupci traju i po pet godina. Sve vreme dok traju postupci oni su na slobodi i kradu – ističe Mitrović.

Po pravnoj teoriji, džepna krađa se smatra lakim krivičnim delom za koje je predviđeno maksimalno tri godine zatvora ili novčana kazna. U Beogradu ima oko stotinak domaćih džeparoša.

Kada bi se oni našli na tri godine iza rešetaka problem džeparenja bi bio gotovo iskorenjen, jer ne bi imao ko da obuči nove „kadrove”. Džeparenje je veština, umeće, to ne može da radi svako. Džeparoši se i po dve, tri godine obučavaju na ulici. Idu sa nekim ko se time bavi, uče zanat koji tretiraju kao umetnost i postoji razlika zavisno od toga kako umeju da završe posao.

Pravi džeparoši nikad ne primenjuju fizičku silu niti na taj način privlače pažnju. Upravo po tome, objašnjava Mitrović, da li nekoga moraju da gurnu ili otrgnu plen iz ruku, vidi se da još nisu savladali džeparošku veštinu. Uglavnom rade sami ili u paru, prvenstveno zbog podele plena, a i zbog zakonske kvalifikacije.

----------------------------------------------

Trojica prave gužvu, jedan krade

U poslednje vreme na prostoru oko Zelenog venca, TC „Ušće” i hotela „Hajat” operiše grupa maloletnika čiji vođa ima dvanaest godina. On i njegova grupa od pet, šest članova, od kojih neki imaju tek osam, devet godina, svaki dan, a naročito uveče „rade” na ovim lokacijama. Organizovani su tako da dvojica, trojica prave gužvu, dok jedan krade. Maloletnicima koji imaju do 14 godina zakon ne može ništa, a socijalne službe preskaču ovaj problem

----------------------------------------------

Prestonica Meka za lopove lepljivih prstiju

Zbog blage kaznene politike prestonica je postala Meka i za džeparoše iz Pančeva, Kovina, ali i inostranstva, naročito iz Bugarske.

– Pre neki dan smo u Knez Mihailovoj više od tri i po sata pratili i u džeparenju uhvatili Bugarku. Bugarski državljani se na džeparenje kod nas odlučuju, jer znaju da će, ako ih uhvatimo, u najgorem slučaju posle kratkog pritvora biti proterani, da će im biti zabranjen ulaz u zemlju nekoliko godina, ali neće biti osuđeni na zatvorsku kaznu – kaže Aleksandar Mitrović.

----------------------------------------------

Kako prepoznati džeparoša

– Leti preko ruke nose jakne, košulje, novine

– Zimi su im jakne obično raskopčane kako bi im ruke bile slobodne da mogu da rade u visini džepa

– Odlični su „psiholozi” i po gestikulacijama mogu da provale ko ima pare

----------------------------------------------

Saveti putnicima

– Onaj ko nosi veće količine para trebalo bi da ide privatnim vozilom ili taksijem.

– Novac se nikako ne sme držati u zadnjem niti unutrašnjem džepu sakoa

– Tašnu uvek treba držati ispred sebe, a rajsferšlus poklopiti rukama